Priština u Parlamentarnoj skupštini NATO-a – koliko će odluka o članstvu uticati na svakodnevni život građana na KiM

Nakon što je u martu Švedska postala 32. član NATO-a, iz Prištine se čula poruka da se nadaju da su oni sledeći. Nisu dugo čekali na zeleno svetlo koje ne znači nužno korak bliže članstvu, ali znači novi nivo odnosa sa Alijansom.

„Ona (Parlamentarna skupština NATO-a, prim.n) zapravo i nema neku formalizovanu ulogu u okviru struktura NATO, ali je bitna kao parlamentarni forum, kao mesto gde se razgovara o bezbednosti i zbog svih svojih komiteta, zbog odnosa sa zemljama koje su van NATO-a, koje su u programu Partnerstva za mir. To je bila jedna važna diplomatska arena i za Republiku Srbiju, koja tamo ima pet predstavnika“, kaže Marko Savković, viši savetnik ISAK fonda.

Priština u PS NATO-a nije primljena jednoglasno

U tu arenu nije primljena jednoglasno, suprotno dosadašnjoj praksi. Mađarska je bila protiv, 14 zemalja, uključujući Italiju, Francusku i još četiri koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bilo je uzdržano.

„Ponašanje međunarodne zajednice, NATO-a u vidu Kfora na Kosovu i Metohiji poslednjih godina i decenija, usudio bih se reći, govori da Srbi sa Kosova i Metohije nisu ništa drugačije ni očekivali i da je ovo samo vest među vestima, neće se mnogo uzbuditi, mislim da bi se više uzbudili da Rosu još jednom upadne u još neku banku ili neki vrtić, ili školu, to bi bilo veće uzbuđenje za naše građane, jer ovo je prosto neki prirodni sled događaja. Kosovo je napravio NATO, ne albanski narod“, kaže Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti.

Zoran Milivojević, diplomata, kaže da je sve preskočeno, i međunarodno pravo i Rezolucija 1244.

„Sami sebe su demantovali i vrlo je interesantno kako će to obrazlagati“, kaže Milivojević.

Svoje viđenje odluke Parlamentarne skupštine NATO-a iznosi ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

„To je signal da je deo zemalja počeo da zamenjuje doktrinu poštovanja ljudskih prava zbog koje su tobože podržali taj projekat pre 25 godina za unapređenje suvereniteta i nezavisnosti Kosova i ne zanima me izgovor rata u Ukrajini. Činjenica je da je nemoralno da se nagradi neko ko konstantno pribegava kršenju ljudskih prava. Ovo narušava ionako već ne baš najbolji imidž tog saveza u našoj zemlji iako je Srbija uložila napore da i sa NATO-om napravi što bolje partnerske odnose“, kaže Marko Đurić.

Nakon 10 godina posmatračkog staža, članstvom u PS NATO-a Priština dobija isti status koji ima Srbija i još devet međunarodno priznatih država.

Vujinović: Trebalo bi da iskažemo protest

„Ovo vidim kao jedan u nizu pritisaka na Republiku Srbiju koji govori – ako nećete sa nama, ima ko hoće. Moje mišljenje bi bilo, da bi trebalo da iskažemo neki protest, da li u vidu suspendovanja svog članstva ili u vidu nekih daljih protesta ili deklaracije, ali prosto nije prihvatljivo da država koju čak ne priznaju ni sve članice, bude deo toga“, kaže Vujinović.

Članstvo Prištine u PS NATO-a, ocenjuju analitičari, odraziće se na dijalog Beograda i Prištine i udaljiti dve strane od dogovora za brojna pitanja koja utiču na svakodnevni život građana u južnoj pokrajini.

(RTS)