„Od agresije do novog pravednog poretka“ – u Domu vojske obeleženo četvrt veka od NATO bombardovanja

„Nema nazad, iza je Srbija“, poznatu krilaticu 1999. godine vojnici su uputili komandi Prištinskog korpusa iz rova.

Korpus je, na čelu sa generalom Lazarevićem, brojao više od 80.000 ljudi i držao front od 250 kilometara. Tokom 1998. i 1999. izgubio je 639 pripadnika.

Angažovanje Prištinskog korpusa (PK) počelo je 1998., a završilo se kada i bombardovanje, u junu, 1999. godine.

„Dramatično teška situacija za našu zemlju nastaje 9. juna kada je Vrhovni savet odbrane primoran da donese odluku o angažovanju i vojske i snaga MUP-a u protivterorističkoj borbi radi ugušenje oružane pobune. PK je u toj fazi izveo devet protivterorističkih akcija, u kojima je učestvovalo 24.000 pripadnika policije i vojske“, rekao je general Lazarević.

„Ne možemo i nećemo da zaboravimo“

Njih 750 stradalo je tokom dva i po meseca agresije, dok je civilnih žrtava bilo je tri i po puta više – dve i po hiljade. Oštećena je infrastruktura, privredni objekti, škole i bolnice.

„Ne možemo i nećemo zaboraviti ni decu, ni civile, ni vojnike, ni policajce, ni mostove, ni infrastrukturu, ni suze, ni strah, ni nevericu da budemo napadnuti, mi – koji smo milione žrtava prineli za bolji i pravedniji svet, osnivači smo Lige naroda i UN-a, borili smo se i najviše žrtava kao narod priložili i protiv fašizma i protiv nacizma“, rekao je ministar odbrane Miloš Vučević.

Ministar policije podseća da je bombardovanje naše zemlje opomena čovečanstvu. Nad Srbima je, kaže, demonstrirana sila čije se posledice osećaju i danas.

„Nema opravdanja za učinjene zločine nad našim narodom i zemljom. Branili smo slobodu da bi naša deca i buduća pokolenja živela u miru, kao i da bismo stvorili stabilnu državu, sposobnu da nosi savremeno i moderno uređenje, koje će nastaviti da grade“, naveo je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.

Otvorena i izložba

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković smatra da 25 godina od jednog događaja predstavlja prvu dovoljnu vremensku distancu sa koje istorijsko zbivanje može da se sagleda celovitije, ozbiljnije i objektivnije.

„Kada je reč o važnim istorijskim događajima, poput ovoga, koji je okupio eminentne stručnjake sa svih krajeva sveta, ta tvrdnja se čini još uverljivijom“, kaže Selaković.

Nakon otvaranja konferencije, u Vojnom muzeju otvorena je izložba „Srbija pamti – 25. godišnjica odbrane otadžbine od NATO agresije“.

Publika će do 14. aprila u pet tematskih celina moći da vidi 150 eksponata, šest multimedijalnih sadržaja i 30 panoa.

(RTS)