MKG: Kurtijeva vlast pogoršala položaj Srba zbog čega sve više njih odlazi sa KiM

Međunarodna krizna grupa ukazuje da odlasci ubrzavaju već postojeći trend i procenjuje da je do jedne trećine Srba otišlo u poslednjih osam godina. Kako se navodi, u 2015. godini broj Srba na KiM bio je procenjen na 145.000, a do 2023. godine pao je na manje od 100.000.

Dodaje se da, iako su tačni brojevi nepoznati zbog bojkota Srba na poslednjem popisu 2011. godine, srpske vlasti kažu da je još 13 odsto Srba napustilo KiM tokom prošle godine.

U izveštaju se ističe da Kurtijeva vlada od stupanja na dužnost podiže tenzije u četiri opštine na severu KiM gde su Srbi većina.

Međunarodna krizna grupa ocenjuje da je odbijanje Prištine da dodeli veću autonomiju Srbima jedan od dva glavna razloga za tenzije sa Beogradom, a da je drugi odbijanje Beograda da prizna nezavisnost tzv. Kosova.

Prema izveštaju, Beograd i Priština su ostvarili „oblik preklapanja suvereniteta na severu KiM“ i Beograd je obezbeđivao obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, a Priština sprovođenje zakona i sudstvo, ali je Kurti, kako se naglašava, na sever KiM poslao teško naoružanu policiju, uveo embargo na srpsku robu, potisnuo srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute.

Priština je 2021. godine počela da sprovodi svoju vlast na severu KiM tako što je rasporedila velike, militarizovane specijalne policijske snage, što je dovelo do bojkota i masovnih ostavki Srba na funkcijama u prištinskim institucijama, ukazuje Međunarodna krizna grupa.

Međunarodna krizna grupa smatra da će broj Srba na KiM verovatno opadati i u apsolutnom i u relativnom smislu, bez obzira na to šta se dešava u dijalogu Beograda i Prištine, ali da će stopa promena skoro sigurno zavisiti od nivoa tenzija, od percepcije bezbednosti i od politike.

Krizna grupa navodi da je tvrdila da je najbolji put ka dobrim odnosima Beograda i Prištine kompromis kojim, kako je navedeno, „Srbija prihvata nezavisnost Kosova u zamenu da Kosovo srpskoj manjini da značajnu samoupravu“, ali ukazuje da demografske promene izazvane političkim tenzijama rizikuju da se stanovništvo Srba na KiM „smanjuje do tačke u kojoj autonomija može postati nepraktična“.

Dodaje se da bi Priština možda pozdravila ovu demografsku promenu, ali da je u najboljem interesu Prištine da Srbi ostanu i da imaju priliku za samoupravu.

Preporuke MKG

Međunarodna krizna grupa smatra da bi EU trebalo da ohrabri Prištinu da preusmeri rad policije u severnim opštinama na zadovoljavanje potreba zajednice i da specijalne jedinice ne bi trebala da koristi u svakodnevnom radu policije, kao i da bi na sever KiM trebalo da pošalje više policajaca koji govore srpski jezik.

Međunarodna krizna grupa takođe smatra da Priština treba da radi na tome da se zadovolje potrebe srpske manjine na severu KiM, posebno u zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i školovanju i da bi, ako to ne može da se uradi u okviru delimične autonomije o kojoj se raspravljalo za opštine sa srpskom većinom, EU i države članice trebalo da „pritisnu strane da razviju alternativne načine za postizanje istog cilja“.

Takođe se ocenjuje da EU treba da ohrabri Prištinu da ublaži svoje oštre bezbednosne mere na severu, uključujući povlačenje specijalne policije, a na Srbiju da, kako je navedeno, „izvrši pritisak“ da u potpunosti sarađuje u naporima, uključujuči one od strane KFOR-a, da zatvori administrativnu liniju za, kako je navedeno, „krijumčarenje oružja“.

(RTS)


Ostavite komentar