Ko će profitirati od izlaska na lokalne izbore i ima li koristi od bojkota – znaćemo dogodine

U ponoć je istekao rok za predaju izbornih lista za izbore 2. juna za vlast u Beogradu i još 83 lokalne samouprave. Prema usvojenim dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, oni koji su promenili prebivalište posle 3. jula prošle godine neće moći da glasaju na novoj adresi.

Tri nedelje su ostale do izlaska na birališta, a kampanja za lokalne izbore tek uzima zamah.

„Faktički smo pola kampanje proveli bez ključnih poruka, kampanje, javnih skupova i svega onoga na šta smo navikli do sada. Tako da će ambijent u kome ćemo dočekati izbore 2. juna biti drugačiji, biće mirniji, biće sa manje polarizacije i konfrontacije, ali će biti i sa manjom ponudom politika, a sa više aktera koji će se zapravo pojaviti u ovoj trci bez nekih velikih ambicija“, smatra Bojan Klačar iz Cesida.

A u ovoj trci, u odnosu na onu od samo pre šest meseci, pre svega učesnici drugačiji – najpre podela u opozicionoj koaliciji Srbije protiv nasilja. Podelio se i pokret MI – a sve vreme tinja nadmetanje bivših i sadašnjih članova.

Novi politički igrači i akcenti – birači u dilemi

S druge strane, vlast se ujedinila. Birači osim što će odlučivati za koga da glasaju, imaju dilemu i da li da uopšte izađu na glasanje, jer pojedine stranke zagovoraju bojkot.

U igri su i novi igrači, politički akcenat – Savo Manojlović. Oni koji prate izbore se ne dvoume – mobilizacija birača u takvim okolnositma biće manja.

„Tako da ima tu različitih procena, videćemo da li će ti novi akteri profitirati, da li će profitirati oni što bojkotuju izbore ili ovi koji su pak izašli. Mislim da ne samo da ćemo imati tu sliku odmah posle izbora, već možda čak i godinu dana, pošto ovi izbori prođu, ćemo imati jasnu sliku ko je bio u pravu“, kaže Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus.

A od zatvaranja prošlih izbora, traju i pregovori o izbornim uslovima. Na dva koloseka. Na prvom – politički dogovor vlasti i opozicije – prevashodno uključuje ispunjavanje zahteva koji se odnosi na prebivalište birača.

„Što se tiče drugog koloseka, taj kolosek je vezan za normativni deo sprovođenja ODIHR-ovih preporuka. Radna grupa u nekih dve nedelje radi na tim merama, te mere će biti predložene narednih dana i o njima će se glasati na radnoj grupi. Samim tim će i državni organi dobiti priliku da sve one mere u kojih je postignuta saglasnost je usvoje. O kolikom broju mera će se raditi u ovom momentu se još uvek ne zna, rok u kome bi radna grupa trebala da izađe sa tim predlozima relativno kratak. I to je 20. maj“, kaže Klačar.

Koliko su bitne lokalne teme na lokalnim izborima

Glasovi će se brojati u tri važna centra, Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još više od 80 gradova i opština. Najpre će to biti, kažu izborni analitičari, pokazna vežba za neko naredno glasanje – da lokal treba da se bavi lokalom.

„Nije tu samo pitanje dominacije neke teme, da li su lokalne ili neke druge, već je uopšte problem fokusa i na političare i na stranke odnosno udruženja građana koji će uzeti učešće na izborima“, ističe Pejić.

U Beogradu je predato najviše izbornih lista – 15, dvocifreni broj stigao je i Izbornim komisijama ostalih većih gradova. Do zaključena biračkg spiska, pre svega u glavnom gradu, ostalo je sedam dana.

(RTS)