Prema izveštaju ove nevladine organizacije, sa sedištem u Vašingtonu, opadanje demokratije zabeleženo je u 11 od 29 zemalja, dok je sedam država zabeležilo poboljšanja u tom pogledu. Kao jedan od glavnih zaključaka navodi se da su tokom rata u Ukrajini autokratski režimi istrajavali u svom napadu na institucionalnu nezavisnost u medijima, lokalnoj upravi, a posebno civilnom društvu.
U izveštaju se navodi da Rusija beleži najveći jednogodišnji pad u oceni stanja demokratije, za 19 godina koliko se ovaj izveštaj objavljuje, sa rezultatom od 1,11 u odnosu na prethodni 1,32, na skali „Fridrom hausa“ od 1 do 7. Kao jedan od glavnih zaključaka izveštaja navodi se da su ruske vlasti intenzivirale represiju protiv neslaganja u zemlji, a da su ukrajinska vlada i narod potvrdili posvećenost liberalnoj demokratiji „suočeni sa nezamislivim nasiljem“.
Od osam zemalja koje su klasifikovane kao konsolidovani autoritarni režimi, šest, gde su uz Rusiju i Belorusiju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan beleži dalji pad, navodi se u izveštaju. U ovoj kategoriji nalaze se još Turkmenistan i Azerbejdžan. Mađarska, koja je svrstana u kategoriju hibridnih režima, prema navodima Fridom haus, takođe je zabeležila značajan pad u odnosu na 2021. i uz Poljsku je svrstana u najveće izazove za demokratske standarde u Evropskoj uniji.
Većina zemalja u našem regionu nalazi se u kategoriji vlada u tranziciji ili hibridnih režima, a u izveštaju se konstatuje da nategnuti procesi pridruživanja EU na Zapadnom Balkanu pojačavaju razočaranje Unijom i slabe njenu moć da podstakne reforme.
Prema izveštaju, izazovi povezani sa pristupanjem samo su se povećali sa proglašavanjem formalnih kandidatura Bosne i Hercegovine, Moldavije i Ukrajine za članstvo u EU. Srbija je ostala na istoj oceni kao prošle godine, 3,79 na skali od 1 do 7, a u izveštaju se navodi da je 2022. godine učinjen važan korak ka povratku političkom pluralizmu učešćem opozicije na izborima na svim nivoima nakon bojkota izbora 2020.
Takođe je navedeno da se opozicija uključila u rad Narodne skupštine, prvi put od početka 2019. godine, ali je to opisano kao promena strategije opozicionih stranaka, a ne posledica promena izbornih uslova ili stanja u medijima, gde se tvrdi da je situacija nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. U izveštaju od prošle godine ocenjujeno je da, kada je reč o slobodi medija, postoji negativan razvoj situacije.
Navodi se da su godinu obeležile i pojačane tenzije na Kosovu i Metohiji, između prištinskih vlasti i Srba na KiM, oko pitanja kao što su registarske tablice, lične karte i hapšenja srpskih policajaca, što je dovelo do nekoliko kriza na ivici sukoba i nazadovanja u normalizaciji odnosa.
U izveštaju se navodi i da je političkim diskursom dominirala tema ruskog rata u Ukrajini, kao i zahtevi EU da se Srbija pridruži uvođenju sankcija Rusiji i ističe da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali da je glasala u Generalnoj skupštini UN za osudu ruske invazije i suspenziju ruskog učešća u Savetu UN za ljudska prava. Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, „Fridom haus“ podseća na suđenje klanu Veljka Belivuka. U regionu, prema izveštaju, najbolje je rangirana Hrvatska sa ocenom 4,25, a najslabije Bosna i Hercegovina sa 3,21. Albanija i Crna Gora ocenjene sa 3,79 isto kao Srbija, a Severna Makedonija je dobila ocenu 3,86 u godišnjem izveštaju Fridom Hausa.
(RTS)