Evropski parlament usvojio Bilčikov izveštaj o Srbiji

Na prvi nacrt izveštaja koji je Bilčik predložio u febuaru evropski poslanici podneli su više stotina amandmana. Posle pregovora između poslaničkih grupa u završni tekst izveštaja ušlo je više od trideset kompromisnih amandmana.

Na predlog Vladimira Bilčika Evropski parlament je na plenarnoj sednici usvojio i amandman kojim „najsnažnije osuđuje masovna ubistva u Srbiji u maju 2023“ i navodi da „stoji uz porodice žrtava u njihovom bolu i izražava solidarnosti sa porodicama i narodom Srbije“.

Usvojeni amandman poziva i na „temeljnu istragu ubistava i puno sporođenje pravde“.

U tekstu izvestaja koji je izglasao Evropski parlament vladavina navodi se da će vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom, posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU odrediti dinamiku daljih pregovora o članstvu Srbije u EU.

Poziv na usklađivanje sa spoljnom politikom EU

Vladimir Bilčik kaže da izveštaj poziva na usklađivane Srbije sa spoljnom politikom EU, nastavak unutrašnjih reformi, posebno u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobode medija, kao i nastavak dijaloga sa Prištinom.

U tekstu izveštaja parlament daje „punu podršku dijalogu i evropskom posredniku Miroslavu Lajčaku“ i poziva obe strane na postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, zasnovanom na „principu međusobnog priznavanja“

Parlamentarci su zatražili i punu primenu ranijih dogovora, uključujući i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, osuđujući „sve akcije koje ugrožavaju stabilnost“.

U usvojenom tekstu Evropski parlament žali zbog „kontinuirano niske usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU“, koja je u 2021. bila usaglašena u 64 odsto slučajeva, u 2022. godini samo 45 odsto.

„Pregovori o članstvu mogu da se nastave samo ako se Srbija uskladi sa sankcijama prema Rusiji i ostvari napredak u reformama povezanim sa pristupanjem EU“, navodi izveštaj.

Evropski parlament pozdravlja izraženu podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine i usklađenost sa EU u glasanju za relevantne rezolucije UN. Pozdravljaju se i sankcije Belorusiji zbog njene uloge u ratu Ukrajini, kao i humanitarnu pomoć Ukrajini, pomoć u energetici rekonstrukciji.

Međutim, parlamentarci „žale što vlada Srbije izbegava da javno govori o ovim merama“.

Parlament žali i što su neki „ključni aspekti spoljne politike Srbije suprotni pozicijama EU, uključujući i potpisivanje sporazuma o konsultacijama sa minstarstvom spoljnih poslova Rusije, kao i sastanke sa zvaničnicima Rusije koji su na listi sankcija EU“.

Evropski parlamentarci navode da su zabrinuti zbog imenovanja direktora Bezbednosno-informativne agencije, za koga tvrde da je „poznat po anti-EU i prokremaljskoj retorici, kao i da je u prošlosti ruskim vlastima dostavljao informacije o okupljanju pripadnika ruske opozicije“.

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog „najniže ikada podrške članstvu u EU u srpskoj javnosti i porasta podrške režimu u Rusiji“.

„Ova pojava je rezultat dugotrajne i široko raširene aniti EU i proruske političke retorike medija pod kontrolom vlade, kao i srpskih zvaničnika“, ocenjuje se u izveštaju.

Parlament pozdravlja korake koje je Srbija preduzela na usklađivanju sa viznom politikom EU, navodeći da je Srbija uvela vize za šest zemalja, među kojima su Indija, Tunis, Kuba i Burundi, što je dovelo do „značajnog pada ilegalnih ulazaka na teritoriju EU“.

Izveštaj primećuje „određeni napredak u borbi protiv korupcije“ i naglašava da je potrebno „više napora i političke volje“ za postizanje opipljivih rezultata, posebno u pogledu organizovanog kriminala.

Vlasti u Srbiji su pozvane da ostvare „ubedljive rezultate u slučajevima od „velikog interesa za javnost, kao što su Jovanjica, Krušik i Belivuk, kao i da istraže i procesuiraju osobe odgovorne za nezakonito uništavanje privatne imovine u slučaju Savamala“.

O slobodi medija

Parlamanet „žali zbog daljeg pogoršanja stanja u oblasti slobode izražavanja“ i naglašava da je stanje „slobode medija i slobode izražavanja ozbiljan problem koji treba hitno rešavati“

Izveštaj „konstatuje“ odluku REM da četiri nacionalne frekvencije dodeli tv stanicama sa „istorijom kršenja novinarskih standarda“, uključujući „upotrebu jezika mržnje i širenje dezinformacija i narativa Moskve“ o ratu u Ukrajini.

Usvojeni izveštaj izražava zabrinutost zbog „dominante pozicije Telekoma na tržištu, kao i zbog optužbi da vladajuća partija koristi Telekom kako bi uvećala svoj uticaj na medijskom tržištu Srbije“.

U delu izveštaja o socijalnim i ekonomskim reformama, pozdravlja se „kontinuirani“ napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i privlačenju značajnih direktnih stranih investicija, ali i podvlači da je rad privatnog sektora „otežan zbog slabosti u vladavini prava“

U delu koji govori o demokratiji i vladavini prava, pozdravlja se „usvajanje mera o unapređenju izbornih uslova i medijskog ambijenta uoči izbora u aprilu 2022. godine, koje su bile rezultat međupartijskog dijaloga uz posredstvo Evropskog parlamenta“.

Evropski parlament pozdravlja i učešće svih relevantnih političkih aktera na prevremenim parlamentarnim izborima, što je rezultiralo pluralističkijim parlamentom.

(RTS)