EU integracije – novi rok, stara meta

Cilj, a ne obećanje – tako izjavu predsednika Evropskog saveta da bi Unija 2030. godine mogla da otvori vrata novim članicama, čita resorna ministarka.

„Čekamo kako će se razgovarati dalje o ovoj ciljanoj godini, ali ne čekamo da radimo posao“, poručuje Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije.

Posao koji je pred kandidatima precizira evropski predstavnik u Srbiji.

„Proces proširenja je proces koji se zasniva na zaslugama, zato je neophodno uskladiti celo zakonodavstvo, podići kapacitet institucija, ali mislim da ono što smo čuli od Šarla Mišela da je to važna poruka. Sa ruskom agresijom na Ukrajinu došlo je do promene percepcije stvari u evropskoj porodici. Imamo nove kandidate za članstvo. I sada se čitavo pitanje proširenja postalo još važnije“, navodi Emanuel Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji.

A među najvažnije uslove Srbiji za napredak ubrajaju se usklađivanje sa spoljnom politikom Brisela i rešenje kosmetskog problema.

„Kada je reč o normalizaciji koja jeste element i od početka je element u procesu pregovora to je Poglavlje 35 u kome se nalazi element završnog merila, to je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji“, ističe Miščevićeva.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić napominje da EU ne želi da uvozi probleme i da se Beograd i Priština moraju saglasiti, postići punu normalizaciju odnosa pre bilo kakve priče o članstvu.

„Naravno da rat u Ukrajini menja jedan politički prostor i atmosferu sada poput devedesetih i početkom dvehiljaditih možda se i progleda na neke formalne kriterijume, a zauzvrat ponudi jasnija perspektiva članstva Zapadnog Balkana“, dodaje Surlić.

Ta perspektiva Zapadnog Balkana je na dugom štapu, poručili su njegovi predstavnici na bledskom samitu. Premijer Severne Makedonije podsetio je da ni posle promene imena ta država nije dobila datum početka pregovora. Od početka procesa pridruživanja Srbije prošlo je deset godina.

„Mislim da je jako važno da razgovoramo o nekoj godini. Ona je orijentir, daje predvidivost procesu, ali naravno uzeti tu godinu sa rezervom. Prvo i oni koji govore danas o toj godini, te godine najverovatnije neće biti na funkciji. Setimo se Angele Merkel za koju se smatralo da će uvesti zemlje Zapadnog Balkana, na kraju svoje političke karijere, na je već uveliko u političkoj penziji, a Zapadni Balkan je daleko od EU. Tako i poruke Junkera i Mišela uzeti sa rezervom“, naveo je Surlić.

Rezerva je sve veća i među građanima Srbije. Prvi put u poslednje dve decenije, broj onih koji se protive pridruživanju Uniji veći je od onih koji to žele.

(RTS)