Dijalog Beograda i Prištine – stara uslovljavanja i nova očekivanja

Belgijski premijer na čelo Saveta dolazi u neizvesnom trenutku – u junu će se održati izbori za Evropski parlament, a to znači i novi sastav Evropske komisije. Ne čudi što će mnoga pitanja biti na čekanju. Oni koji prate dijalog Beograda i Prištine upućuju – trenutni predsedavajući neće imati uticaj. Razgovore vode, podsećaju, Miroslav Lajčak i Žozep Borelj, doduše, sa savetnicima iz Berlina i Pariza. U Prištini se ipak raduju, vide priliku da brže idu ka Briselu.

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da oni već imaju definisanu mapu puta koju bi želeli da ostvare i ako se dese veći pomaci tokom belgijskog predsedavanja, biće stvar slučajnosti što baš Belgija presedava.

„Suštinski, to će biti zbog odlučujućeg pritiska vodećih zemlja EU da postignu određeni rezultat pre održavanja izbora na evropskom nivou. Ipak, ni ti izbori neće značajno omesti politiku uslovljavanja, tako da očekujem da će Beograd i Priština biti suočeni sa konkretnim zahtevima, uslovima da u potpunosti primene osnovni sporazum i Ohridski sporazum“, kaže Surlić.

I to kroz merila postavljena u Poglavlju 35 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.

„Treba se podsetiti pred same izbore sednice Saveta Evropske unije i davanja roka, a to je kraj januara, da se u poglavlje 35 ugradi defakto priznanje, odnosno Ohridski sporazum. I sad taj rok teče, mi smo evo već u januaru i sama činjenica da se on približava, to je već jedna vrsta pritiska. Tako da je ovo veliki test. Mi smo imali izbore i ubedljivu pobedu vladajuće stranke. Ostaje ono sa čim je vladajuća stranka išla na izbore, a to je čvrst stav oko državnik i nacionalnih interesa, dakle – nema priznanja Kosova“, rekao je nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

Na testu je i Brisel. Od 1. januara građani Kosova mogu da putuju bez viza u 27 zemalja šengenskog prostora.

„Ono što se nije desilo 1. januara, da nisu ukinute vize za nosioce pasoša koordinacione uprave koji se izdaju građanima Srbije bez obzira od njihove nacionalne pripadnosti koji imaju prebivalište na KiM, i to ćemo negde očekivati u narednom periodu, ali zaista ova pitanja koja su se desila u ovih nekoliko dana su dobra vest jer oni rešavaju probleme ljudi običnih građana, a to je upravo ono što ceo dijalog o normalizaciji treba da donese“, kaže Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić.

Šta sve očekuje Brisel

Rešavanje pitanja tablica, elektrodistribucije, nagoveštavaju i druge korake koje Brisel očekuje od Beograda i Prištine.

„Mislim da je lopta pre svega na Prištini da raspiše izbore na severu Kosova, da ostvari legitimnu lokalnu vlast, da dalje radi na finalnoj verziji statuta ZSO koja će biti prihvtaljiva za srpsku zajednicu, ali i pred Beogradom je konkretan zahtev priznanje svih dokumenata izdatih od strane Prištine i teži uslov koji možemo očekivati u ovoj godini jeste neprotivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“, rekao je Surlić.

Pored izbora za evropske institucije, u novembru se održavaju predsednički u Sjedinjenim Američkim Državama. Nedvosmisleno, i oni imaju veliki uticaj na tok dijaloga. 

„Tako da će naredni sled događaja u narednih šest meseci, pa sve do novembra, dok se ne organizuju ti izbori, upravo biti determinisani američkim izborima. Ukoliko i jedna i druga strana smatraju da je bolja konfrontacija nego smirivanje strasti imaćemo one nemile događaje kao što su bili tokom leta prošle godine. U ovom trenutku nije jednostavno odrediti, mi svi želimo mir, ali situacija je jako kompleksna tako da ne možemo sa sigurnošću tvrditi da će doći do mira na tim prostorima u narednih šest meseci“, kaže Mijačić.

Krajem oktobra, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti poslednji put su bili u Briselu. Odvojeni sastanci sa liderima Unije ali i Nemačke, Francuske i Italije, nisu dali rezultat. Da li će i kada ponovo u prestonicu Belgije – za sada nije poznato.

(RTS)


Ostavite komentar