Nekadašnji načelnik UKP-a svedočio na suđenju Dijani Hrkalović

Dejan Kovačević je, odgovarajući na pitanja tužioca, rekao da nije on naložio operativnu obradu Eleza, niti je znao za to tokom 2017. godine.

Kovačević je dodao da je kasnije postao načelnik UKP-a, odnosno da kada je Elez stavljen na mere, on nije bio na toj poziciji, već na poziciji načelnika SBPOK-a.

Pojasnio da, kada je osoba stavljena na mere od strane jedne policijske uprave, druga ne može da istu osobu stavi na mere, ali može da policijsku upravu koja je prva osobu stavila na mere da pita za saradnju.

Dodao je da ista ta policijska uprava može da zatvori operativnu obradu kako drugi ne bi mogli da prate tu osobu.

Hrkalovićeva je optužena da je Eleza stavila na mere kako bi sprečila da ga druge policijske uprave nadziru.

Kovačević je, pričajući o Elezu, naveo da je UKP krajem 2019. ili početkom 2020. godine njega stavio na mere, ali su operativci primetili da ih je primetio zbog čega su se povukli.

Kovačević je na pitanje branioca Hrkalovićeve, Vladimira Đukanovića da li mu je ona naložila da uradi nešto nezakonito u vezi sa slučajevima sa optužnice, odgovorio da nije.

Svedok je rekao i da on nije Eleza stavio na listu NIK (nadzor i kontrola), ali da pretpostavlja da je to uradila novosadska policija.

Pored Hrkalovićeve, u ovom predmetu optuženi su i nekadašnji načelnik Policijske uprave Novi Sad Milorad Šušnjić i bivši načelnik za specijalne istražne metode Dejan Milenković.

Ispitana su još tri svedoka, dva policijska službenika iz Futoga, jedan koji je napisao krivičnu prijavu protiv Eleza, a kojeg je prijavio Želimir Kreštalica, kao i njegov nadređeni, i ispitana je službenica koja je učestvovala na operativnoj obradi „Sačma“ i „Sačma 1 „, odnosno prisluškivanje i praćenje Eleza i Kreštalice.

Sledeće ročište zakazano je za 8. mart.

Optužena Hrkalovićeva, kao i nekadašnji načelnik Policijske uprave Novi Sad Milorad Šušnjić i drugooptuženi bivši načelnik za specijalne istražne metode Dejan Milenković, negirali su izvršenje krivičnih dela koja im se stavljaju na teret.

Hrkalovićeva je ranije negirala da poznaje vođu organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, kao i da ima veze sa ubistvom Vlastimira Miloševića, 30. januara 2017. godine u centru Beograda.

Takođe, negirala je navode da je naložila načelniku novosadske policije da Darka Eleza stavi pod operativnu obradu kako bi ga zaštitila da ne mogu druge policijske uprave da ga nadziru.

Optužnim predlogom Tužilaštva za organizovani kriminal Hrkalovićeva se tereti za dva krivična dela trgovina uticajem u produženom trajanju, zbog čega je tužilaštvo tražilo da joj sud izrekne kaznu zatvora od pet godina.

Za Milenkovića tužilac je tražio godinu dana zatvora, a za Šušnjića dve godine zatvora.

Hrkalovićeva se tereti i da je 2018. godine naložila načelniku Milenkoviću da ne postupi odmah po nalozima sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i postupajućeg tužioca, koji su tražili da im se dostavi automatska obrada mobilnog telefona Veljka Belivuka, u to vreme okrivljenog za ubistvo Vlastimira Miloševića 30. januara 2017. u Beogradu.

Kasnije je Belivuk pravosnažno oslobođen od tih optužbi, a sada je u pritvoru i optužen da je, kao vođa kriminalne grupe „Principi“, počinio najbrutalnija krivična dela, među kojima je sedam teških ubistava.

Dijana Hrkalović se tereti i da je sa bivšim načelnikom Policijske uprave Novi Sad Miloradom Šušnjićem neovlašćeno prisluškivala Darka Eleza, koji je nedavno izručen iz Srbije Bosni i Hercegovini zbog niza, tamo počinjenih, krivičnih dela.

(RTS)


Ostavite komentar