Prvostepeni sud pravilno je utvrdio da Nikola Kalabić nije sarađivao sa okupatorom, a razlozi koji su za to izneti u prvostepenom rešenju u potpunosti su prihvatljivi i za Apelacioni sud, navodi se u saopštenju.
“Pre svega, nesporno je utvrđeno da ne postoji ni jedan pisani dokument u kome se reguliše saradnja Nikole Kalabića sa nemačkom vojnom silom, te da je na osnovu svedoka istoričara, takođe, nesporno utvrđeno da je u novembru 1943. godine došlo do kontakta između Nikole Kalabića i Nemaca u selu Bujačić kod Valjeva, kada je postignut Sporazum o obustavi neprijateljstava i zajedničkoj borbi protiv komunista u 13 Srezova Šumadije i Pomoravlja, ali da je nemačka viša komanda za jugoistok 25. decembra 1943. godine odbila da produži taj Sporazum, jer su četničke jedinice učestalo kršile Sporazum“, ističe Apelacioni sud.
„Taktički potezi koji ne mogu dovesti u pitanje generalno opredeljenje JVuO“
“Što se tiče razgovora Nikole Kalabića i njihovih saradnika sa nemačkim predstavnicima (najverovatnije 11. avgusta 1944. godine), kada je traženo oružje za borbu protiv komunista, o tome postoji jedna fotografija, koja je često osporavana u pogledu autentičnosti, ali ova dva navedena događaja, prema iskazu svedoka, predstavljaju taktičke poteze koji ne mogu dovesti u pitanje generalno opredeljenje Jugoslovenske vojske i otadžbine, odnosno četničkog pokreta i Nikole Kalabića, a što je pravilno prihvatio i prvostepeni sud“, piše u saopštenju.
„Odluke Državne komisije bile motivisane političkim i ideološkim razlozima“
Suda objašnjava da odluke Državne komisije imaju oblik administrativnog obrasca koji sadrži lične podatke za Nikolu Kalabića, kao i opis navodnog zločina koja mu se stavlja na teret, a osim toga one nisu donete po određenoj formalnoj proceduri što je karakteristično za sudske odluke s obzirom na to da iz njihove sadržine proizlazi da njihovom donošenju nije prethodio postupak u kom su izvođeni dokazi uz prisustvo optuženog i branioca.
“S ozirom na to da su nakon donošenja Uredbe o vojnim sudovima od 24. maja 1944. godine funkcionisali vojni sudovi, a da je nesporno da je Nikola Kalabić bio živ do 19. januara 1946. godine, jasno je da protiv njega nije pokretnut krivični postupak pred Vojnim ili Civilnim sudom u kojim bi se utvrđivala njegova krivica za eventualne ratne zločine koji se pominju u odlukama Državne komisije. Iz navedenih razloga, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su navedene odluke Državne komisije bile motivisane političkim i ideološkim razlozima“, ocenjuje Apelacioni sud.
„Kalabić lišen najelementarnijeg prava“
Imajući u vidu sve izneto, ističe sud, nesumnjivo je utvrđeno da je Nikola Kalabić lišen najelementarnijeg prava – prava na život, kao i prava na imovinu, te su se stekli uslovi za njegovu rehabilitaciju.
“Pri tome Apelacioni sud je našao i da su neosnovani žalbeni navodi o tome da je pogrešan zaključak prvostepenog suda kojim se odluke Državne komisije dovode u vezu sa načelom pravne države i opšte prihvaćenim standardima ljudskih prava jer u to vreme nije postojao zaokružen i jasan koncept ljudskih prava i sloboda. Ovo stoga što je pravo na život najvažnije ljudsko pravo koje je proklemovano i štiti se još od Rimskog prava, a danas je takođe elementarno pravo svake demokratske države“, uzazuje Apelacioni sud.
Osim toga, dodaje sud, treba imati u vidu da su još na Prvom zasedanju Avnoja 1942. godine usvojeni principi demokratije, zaštite privatne svojine i dr, dok je na Drugom zasedanju Avnoja odlučeno da će nova država biti izgrađena na domokratskim principima koja uključuju i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući i pravo na život.
(RTS)