Višnja rodila i bolju cenu dobila – može li malini da oduzme zlatni status

Zoran Rajić je, komentarišući dogovor malinara i hladnjačara pod okriljem Ministarstva poljoprivrede o početnoj otkupnoj ceni maline, istakao za RTS da je ta proizvodnja strateški važna i da joj treba pomoći, ali da se to ne radi u toku berbe, već tokom planiranja uredbi.

„Mislim da svako rešenje koje je u vreme berbe u ovom slučaju ne može biti dugoročno već iznuđeno. Otkupna cena maline na međunarodnom tržištu u ovom momentu za roland je tri evra, za griz je oko 1,8, a za blok naravno daleko niža. Mi smo prošle godine izvezli malinu po prosečnoj ceni od oko 3,6 evra, a u prva tri meseca ove godine cena je 2,64 evra“, navodi profesor.

Kaže da je otkupna cena maline na terenu između 200 i 220 dinara, a da su i oni hladnjačari koji su krenuli sa otkupom za 250 dinara sada uzdržani i najavljuju spuštenje cene na 230 dinara. 

Rajić ističe da je pad proizvodnje zbog klimatskih nepogoda i kod borovnice i to za oko 30 odsto.

Kada je reč o izvozu, cene su daleko ispod očekivanja. U ovom momentu za borovnicu iznosi maksimalno 5,1 evro i to je franko kupac. Otkupne cene se kreću oko 3,3 evra i ne očekuje se dalji rast, navodi profesor Rajić i ističe da su proizvođači višnje u najboljem položaju ove godine.

Potražnja za višnjom i rast cene

„S obzirom na to da smo prodali zalihe višnje od prošle godine na vreme, velika je potražnja, dobar je kvalitet roda i ide se ove godine sa cenom za prvu klasu negde oko 70 dinara. Moram da kažem da se očekuje i nešto veća cena. Znači, nekih desetak posto bi moglo da to ide gore“, ocenjuje Rajić.

Kada je reč o višnji za industriju, tu je, ukazuje, najveća razlika u odnosu na prošlu godinu.

„Znaju proizvođači da su prošle godine maksimalno dobijali 30 dinara, ove godine se očekuje oko 50“, ističe direktor Instituta za agroekonomiju i napominje da moramo da vodimo računa o konkurenciji.

Navodi primer Turske, koja, kako kaže, takođe ima dobar rod višnje, ali i niže cene od Srbije.

(RTS)