Poslovni svet je postao sve osetljiviji na ugrožavanje planete i ljudskih prava jer se pokazalo da brz profit uz devastaciju prirode i eksploataiju radnika zapravo dugoročno donosi nemerljivu štetu celom društvu. Investicije u biznise koji poštuju visoke principe održivosti i društvene odgovornosti takozvane ESG investicije privlače sve više kapitala.
„Fer poslovanje na zdravim osnovama zaista može promeniti imidž zapadnog Balkana. U regionu je privlačenje stranih investicija predstavljeno kao prioritet svih javnih politika i s tim u vezi firme u regionu imaju mnogo koristi od integrisanja ovih standarda u svoje poslovanje“, kaže izvršna direktorka „Sustineri Partners“ Biljana Brajtvajt.
Pooštravaju se kazne za zagađivače, a s druge strane, banke nude povoljnije kredite za poslove koji neće ugroziti prirodu i doprinose karbonskoj neutralnosti.
„Zelena ekonomija je budućnost. Veoma jednostavno, ako to razumemo, onda ćemo to i da finasiramo“, naglašava izvršni direktor Direkcije za zeleni program OTP banke u Mađarskoj Gergelji Pokoš.
„Pristup finansijama biće problematičan, regulativa, udariće na profitabilnost kompanija koje ne sprovode u delo održive prakse“, smatra predsednik „Prajm Blu“ instituta iz Ohrida Zoran Martinovski.
„Mi finansiramo zelene investicije još od 2006.godine, u proseku 50 odsto naših investicija je u zelenu energiju. Na Zapadnom Balkanu aktivno promovišemo energiju vetra i uopšte obnovljive izvore energije. Investirali smo u prvi vetropark u Crnoj Gori“, navodi kaže šef Kancelarije EBRD u Crnoj Gori Remon Zakaria.
Do 2025. godine globalne investicije u zelenu ekonomiju trebalo bi da dostignu 50 hiljada milijardi dolara. Na te investicije može da računa i naš region.
„Suština svih ovih promena je da obezbedimo dok napredujemo u procesu energetske tranzicije povećamo i udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije i idemo ka dekarbonizaciji energetskog sektora“, ističe pomoćnica ministra energetike i rudarstva za međunarodnu saradnju Jovana Joksimović.
„U trenutku usvajanja nekih novih politika EU ka čemu se ide vi ćete imati jasnu obavezu za usklađivanjem i da se to onda vidi i kroz vazduh koji dišemo i kroz vode otpadne i sve ono što svako od nas primećuje što se direktno može vezati za one koji zagađuju znači zagađivač plaća, to su neki novi standardi“, objašnjava programski savetnik NALED Milan Antonijević.
„To je tehnološki izazov, promena biznis modela, promena tehnologija u našim fabrikama, to je takođe izazov pristupa finansijama u smislu da će banke sad pooštriti svoje kriterijume za dodljivanje kredita kompanijama koje će biti u skladu sa ESG standardima .Da li je naša privreda spremna za to, odgovor je da nije u dovoljnoj meri spremna, prvo moramo da povećamo svest“, kaže Radman Šelmić iz Privredne komore Srbije.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, Srbija je u velikoj meri uskladila zakonodavstvo sa EU, kao i ciljeve o dostizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine. Za dostizanje ekoloških standarda EU potrebno je ulaganje od oko 15 milijardi evra.
(RTS)