Potpisan sporazum sa poljoprivrednicima, između ostalog, predviđa duplo veće subvencije po hektaru. Ministarka Tanasković kaže da se već krenulo sa realizacijom dogovorenog.
„Sve što je dogovoreno, dogovoreno je za ovu godinu. Tako da mi smo iskoristili javne pozive koji su već bili u toku i naši poljoprivredni proizvođači nemaju potrebu da se ponovo prijavljuju po hektaru“, navodi Tanaskovićeva.
Ukazuje da oni koji su se već prijavili na e-Agrar, a koji nemaju problema u smislu poravnjanja stanja ili ispravki, već su dobili po 9.000 dinara.
„Mi smo od juče krenuli sa isplatom od 18.000 dinara. Oni koji su dobili 9.000 dinara će dobiti dodatak još 9.000 dinara, a oni koji nisu dobili novac od juče je krenula isplata svih 18.000“, dodaje Tanaskovićeva.
Ističe da je i dalje u toku javni poziv za genetičke resurse.
„Tu smo takođe povećali iznos subvencije sa 30.000 na 40.000 dinara, 12. juna se završava i taj javni poziv i krećemo sa isplatom za svako prijavljeno grlo“, poručuje ministarka.
Ministarka Tanasković razgovarala je juče sa poljoprivrednicima.
„Juče sam na sastanku koji je bio maratonski i trajao četiri sata dobila pitanje kako mi mislimo i da li ima vremena oko plavog dizela. Sve što je država obećala, država to i uradi. Ja sam to rekla i proizvođačima da ne potrebe da se oni brinu oko rokova, u setu zakona koji idu na kraju godine sa budžetom koje brani ministar finansija u Skupštini biće i ova izmena usvojena“, kaže Tanaskovićeva.
Kada je reč o odvodnjavanju, prema sporazumu s poljoprivrendicima taksa je smanjena za 50 odsto, a ministarka se nada da će već ove nedelje izmene zakona biti na Vladi i onda nakon toga idu u skupštinsku proceduru.
„Kada budu bile usvojene izmene zakona biće predviđeno smanjenje od 50 odsto. Oni koji su za ovu godinu dobili rešenja, oni će dobiti nekakvo knjižno odobrenje. Ali od trenutka kada smo potpisali sporazum, rešenja više nisu izdavana nikome“, dodaje Tanaskovićeva.
„Veći problem od cene je što nema tražnje za pšenicom“
Juče je razgovarala sa proizvođačima žitarica o otkupu pšenice. Ministarka kaže da je uglavnom cena problem u celom svetu.
„To su nama uvezene stvari sa kojima se svaka država bori, pa i mi. Kreće se 20 dinara i niže. Ono što je veći problem od same cene je što nema tražnje, znači potpuno je stala trgovina pšenicom i to je ono o čemu smo mi razgovarali. Tražimo modele kako da zapravo premostimo ovaj period, dok ne vidimo kako će se tržište odvijati“, navodi Tanaskovićeva.
Ističe da je dogovoreno da se tokom naredne nedelje održi sastanak sa Udrženjem žita Srbije, u kojem su naši najveći izvoznici. „Da vidimo sa njima šta oni kažu i kakvi su njihovi predlozi za rešavanje ove situacije“, kaže ministarka.
Smatra da je to pravi način razgovora sa poljoprivrednicima, jer svaka poljoprivredna grana sada sedi u Vladi Srbije.
„Svi u lancu sede, mi sa svima razgovaramo i tu se iznesu i teške reči i primedbe, ali vidi se šta je suština problema i to vide svi učesnici i onda nema jedna strana priča jedno, druga drugo“, dodaje.
„Nastavljamo razgovore sa malinarima i hladnjačarima u ponedeljak“
Nalazimo se na pragu nove otkupne sezone maline. Ministarka kaže da je država što se maline i malinara tiče uradila puno stvari i da svi treba da budu zadovoljni.
„Već u januaru smo doneli moratorijum na postojeće kredite koji je produžen za 12 meseci. Nakon toga, pre nekoliko nedelja doneli smo zaključak na Vladi po kojem će Poštanska štedionica odobriti kredite za sve hladnjačare male i srednje koji imaju neprodatu robu prošlogodišnjeg roda mogu da koriste tu kreditnu liniju sa grejs periodom od šest meseci, otplatom od šest meseci, država će subvencionisati deo kamate“, navodi Tanaskovićeva.
Oni su, dodaje, u obavezi da daju zalog na tu robu, inspekcija će im ići jednom mesečno u kontrolu i uslov da uzmu kredit je da se odmah izmiri dug prema primarnim proizvođačima.
„To je jako velika podrška pred novu otkupnu sezonu. Imali smo vrlo tešku situaciju u kojoj treba svi da znamo da od cene koja se prošle godine u otkupu kretala izmađu 500 i 600 dinara, a onda pala cena izvozne maline mi smo došli u situaciju da ne možemo da prodamo robu – odnosno hladnjačari ne mogu da prodaju robu, jer ne mogu taj gubitak da podnesu u celosti“, kaže Tanaskovićeva.
Ističe da im je država ovim pomogla. „Još jedanput molim sve koji koriste ovaj kredit da budu jako oprezni u smislu kontrole, da se sa tim ne igraju. Kontrole će biti konstantne, jednom mesečno i pratićemo svaki njihov korak do konačne prodaje te robe koja je na zalihama i koja je data banci u zalogu“, objašnjava Tanaskovićeva.
Navodi da je pred novu sezonu razgovarala i sa primarnim proizvođačima, ali i hladnjačarima i izvoznicima.
„Nastavljamo te razgovore u ponedeljak. To je sada jedan drugi nivo komunikacije i mislim da ćemo doći do nekog rešenja na obostrano zadovoljstvo, jer u ovom trenutku svi su svesni situacije, priča se sa svima i svi su za stolom. Nikom nije zabranjeno da dođe i kaže svoj deo priče. Mislim da ćemo naći rešenje“, zaključila je Tanaskovićeva.
(RTS)