Sve manje poljoprivrednih gazdinstva i obradive zemlje – šta ćemo jesti

Agroekonomista Milan Prostran rekao je da ga prvi podaci popisa poljoprivrede nisu iznenadili i da su bili očekivani.

„Praćanje u proteklih deset godina nije mi davalo neke pozitivne signale da će nam rezultati biti bolji, da smo zaustavili neke negativne trendove. Tamo gde su bili najizraženiji negativni trendovi, oni su se i dalje nastavili, pre svega kada je u pitanju stočarska proizvodnja“, rekao je Prostran, gostujući u Jutranjem programu RTS-a.

Ovi podaci bi trebalo, kako kaže, da budu novi zadatak za novu Vladu, jer ukoliko ih dobro razumeju i dobro shvate, državni organi bi na osnovu njih morali da kreiraju svoju politiku.

Prema tim rezultatima, broj gazdinstava je za 10 odsto manji nego u odnosu na 2018. godinu kada je rađena jedna vrsta ankete.

Najveći pad je bio u Beogradskom regionu, 12,4 odsto, a kao razlog Prostran navodi to što je deo ljudi odustao od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, zatim to što je deo zemljišta prodat za građevinske potrebe, a deo za infrastrukturne i druge potrebe.

“Beograd je glavni grad koji ima intenzivan razvoj i gde deo poljoprivrednog zemljišta u svakom slučaju lako nestaje, menja mu se namena“, ukazao je Prostran.

“Vi ćete sad na primer raditi auto-put Beograd–Zrenjanin, tu će nekoliko desetina hiljada hektara verovatno morati da ode iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Dakle, i demografska struktura očigledno menja sliku, ne samo u Beogradu, nego i u čitavoj Srbiji“, rekao je Prostran.

Najviše gazdinstava je i dalje u regionu centralne Srbije, odnosno Šumadije.

Prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina

Dragana Marković iz Republičkog zavoda za statistiku je navela da je prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina.

“Znači, stara su nam gazdinstva, a to je čak i bolje nego u odnosu na anketu, kada je bilo je 62 godine”, rekla je Markovićeva.

Takođe, podaci pokazuju i da je svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina.

„Kod nas se ništa specifično ne dešava u odnosu  na Evropsku uniju, koja je u okviru svoje zajedničke poljoprivredne i zelene politike pre dve godine donela posebne odluke za podršku mladim i malim farmerima“, rekao je Prostran.

On je podsetio da i mi u okviru države imamo određene aktivnosti za oživljavanje sela, pre svega one u vezi sa kupovinom seoskih kuća za koje mogu konkurisati mladi  do 40 godina.

„Bez hrane nećemo moći“

Prostran ukazuje da bez hrane nećemo moći, dok bez nekih drugih izvoznih oblasti može da se živi.

„Dakle, mi bez hrane nećemo moći. Ovih dana je bilo neko poređenje da više izvozimo IT tehnologiju nego poljoprivredne proizvode. Dakle, to jesu cifre uporedive, ali značaj nije. Bez hrane zaista ne možete, a bez IT možemo odložiti još uvek neki deo razvoja“, rekao je Prostran.

Prema tome, ono što je karakteristično verovatno će to pokazati i analizeu  budućnosti da je problem malo i srednje gazdinstvo od 0,5 do 5 hektara koje je i po prošlom popisu dominiralo sa preko 75 odsto, naveo je Prostran.

„Ono što bi mi trebalo da uradimo jeste da povećamo potrošnju domaćih proizvoda, da stimulišemo domaću proizvodnju, da povećamo potrošnju mesa, jer je stočarstvo najkritičnije i statistički iskazano u najtežem položaju. Mi danas trošimo svega 42 kilograma mesa u odnosu na 65 kilograma koliko smo trošili devedesetih godina. Dakle, potrošnja treba da povuče i taj razvoj“, rekao je Prostran.

(RTS)


Ostavite komentar