Novoizgrađena i modernizovana Tehničko-putnička stanica Zemun, jedan od najvažnijih objekata novog Beogradskog železničkog čvora, biće završena, uprkos izazovima – pandemije, zakasnelim isporukama mehanizacije i nedostatku radne snage, do kraja septembra.
„Radovi su počeli u septembru 2019. godine i predviđeno je proširenje kapaciteta koje `Srbija Voz` ima za održavanje voznih sredstava zbog toga što su u poslednjih deset godina uložena velika sredstva u nabavku novih voznih sredstava. Ovo je investicija od 51 milion evra, pored postojećeg objekta koji ima 14.000 kvadrata, izgrađeno je još 18.000 kvadrata objekata za održavanje, 18 kilometara novih koloseka, zajedno sa elektrificiranom kontaktnom mrežom“, ističe Mašan Radojević iz „Srbija voza“.
Koje će usluge pružati modernizovana stanica
U najmodernijem depou u regionu s povećanim kapacitetima radiće se održavanje vozova, kontrolno- tehnički pregledi, popravke.
„Kroz tehničko-putničku stanicu mi pružamo taj osnovni preduslov gde nema kompromisa – to je bezbednost. Međutim, tamo se vozovi takođe i čiste i taj aspekt higijene voza takođe je tamo. Tehničko-putnička stanica je najvažnija i za taj aspekt. Ono što se dešava kada voz uđe u stanicu kada prima putnike to je sve nadogradnja na tu osnovu koju treba da pruži Tehničko-putnička stanica Zemun i ostali depoi po Srbiji“, objašnjava Ivan Bulajić, direktor „Srbija voza“.
Anita Dimoski iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi da se kreditima Svetske banke omogućava rekonstrukcija i modernizacija i drugih deopa na železničkoj mreži.
„Kompanija koja sad obavlja javni prevoz putnika, to je `Srbija Voz`, će raditi i rekonstrukciju drugih depoa, ali ovaj u Zemunu je centralni depo za ‘Srbija voz'“, ističe Dimoski.
Moderni kompleks prostire se na 35 hektara zemljišta između stanica Zemun i Zemun polje, između levog i desnog kraka pruge prema Novom Sadu i predstavlja novi Beogradski železnički čvor, u koji ulaze tri teretne stanice – Makiš, Zemun polje, Karaburma i putničke u Prokopu, Zemunu, Novom Beogradu i Rakovici, Tehničko-putnička stanica Kijevo, ranžirna stanica u Makišu i železnička obilaznica oko prestonice.
„Sama činjenica da je saobraćaj organizovan tako da najveći broj vozova polazi iz Beograda znači da je depo koji se nalazi u blizini glavne železničke stanice `Centar` ujedno i najvažniji. Njegova važnost će dodatno biti uvećana tako što ubuduće sve linije koje polaze iz Beograda neće polaziti iz `Beograd centra` nego će polaziti iz Depoa do prve stanice u Zemunu, a onda iz Zemuna kroz Novi Beograd, stanicu Prokop, pa sve dalje ka jugu“, objašnjava Bulajić.
Dimoski naglašava da bilo da je modernizovana ili rekonstruisana železnička pruga, ona mora proći potvrdu ili certifikaciju evropskih institucija da bi mogla da bude deo železničke evropske mreže.
„Mi se svakako i preko pravnih tekovina i preko zakona usklađujemo sa načinom funkcionisanja železničkog saobraćaja u Evropi i mi činimo jednu veliku železničku mrežu“, ističe Dimoski.
Stižu novi vozovi
Tokom 2022. godine vozom je u Nemačkoj prevezeno 132 miliona putnika, u Sloveniji 14, u Srbiji oko šest miliona, a unapređenjem i modernizacijom pruga, kako najavljuju iz „Srbija Voza“, očekuje se u narednim godinama više od 20 miliona putnika.
Prosečna starost voznog parka „Srbija Voza“ je 35 godina, ali kako najavljuju, ta situacija bi trebalo da se promeni. Najavljena je kupovina pet novih vozova „Soko“, a 18 novih Štadlerovih elektromotornih vozova, već početkom avgusta počinju da stižu u našu zemlju. Oni će se na prugama Srbije naći sredinom 2024. godine.
(RTS)