Pšenica prevremeno rodila, kvalitet i prinos zrna nisu značajnije ugroženi

Iako smo proteklih godina dostigli evropski prinos od preko pet tona pšenice po hektaru, ove godine se zbog prerane vegetacije i manje posejanih površina ne možemo nadati  rezultatu od prošle godine kada smo požnjeli 3 i po miliona tona pšenice.

„Ako mogu da se izrazim metaforično, što se pšenice tiče imamo jedan prevremeni porođaj. Kada se vama skrati period vegetacije koja traje 250 do 255 dana na nekih 230 to svakako mora imati posledice. S obzirom na to da smo posejali manje površine pod pšenicom nego prošle godine, proizvodni rezultat bi mogao da bude tu negde između 2,7 i 3 miliona tona“, kaže za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Iako su izvoznici izašli sa podacima da na lageru imamo milion i po tona neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda, Galetin kaže da u Srbiji nema preciznih podataka o tome, ali da on ne veruje da nam je ostalo manje od milion tona lanjskog zrna.

Dodaje i da su izvoznici generator stabilnosti i likvidnosti celog sektora te da ih treba uvažavati.

Ove godine bez tržišnog nonsensa

Galetin smatra da će otkupna cena pšenice koja trenutno iznosi oko 23 dinara po kilogramu rasti, te da nam se neće desiti prošlogodišnja situacija kada je posle žetve vrednost pšenice počela da pada.

„Mi smo prošle godine imali jedan apsolutni nonsens da nam je cena u žetvi praktično bila najviša cena u toku sezone. Imali smo između 23 do 23,5 dinara po kilogramu. I sa tom cenom sada mi ponovno startujemo ove godine što je vrlo interesantno. Obično u vreme žetve cena pod pritiskom velike ponude bude najniža, a u kasnim periodima dostižete neke sezonske pikove. Ja očekujem da se ove godine vratimo u onu paradigmu tržišnu koju pšenica ima, da je u vreme žetve cena najniža, a da će kasnije ta cena početi da raste. Koliko, ne bih se u ovom trenutku usudio da kažem, ima mnogo faktora koji utiču, i logističke prirode i  geopolitičke“, kaže Galetin.

Konstanca ponovo protočni bojler, ukrajinsko žito nas neće zatrpati

Klimatske promene pogodile su i naše glavne konkurente u proizvodnji žita, Francusku i Nemačku. Na ruku nam ide i situacija u rumunskoj luci Konstanca, koja je kako kaže Galetin, ponovo postala „protočni bojler“ za žitarice. Kaže i to da je problem sa jeftinim ukrajinskim žitom koje je obaralo cenu evropskim proizvođačima rešen.

„Rešeno je na onaj ili onaj način. Da sada ne ulazimo u te priče oko protesta zemalja Evropske unije zbog damping cena ukrajinske pšenice.Iznad svega, Ukrajina ima jedan ozbiljan podbačaj u prinosu pšenice, koji se ceni na nekih 30 odsto tako da neće biti te neke velike hiperprodukcije i neke velike konkurencije u tom količinskom smislu“, rekao je Galetin.

Poslednje decenije smo prepolovili potrošnu hleba

Do sada je važilo da nam je za domaće potrebe potrebno oko milion i po tona pšenice. Međutim, potrošnja hlebnog žita iz godine u godinu pada.

Na pitanje da li smo promenili navike i da li se kvalitetnije hranimo ili je pad potrošnje posledica pada broja stanovništva, Galetin kaže da je razlog u tome što jedemo više proteina iz mesa i mleka.

„To je vrlo interesantan podatak. Do pre desetak godina mi smo imali neku potrošnju od  čak 101 kilogama hleba po glavi stanovnika. Danas imamo 51 kilogram potrošnje. Stanovništvo se opredeljuje za hranu boljeg kvaliteta. Jedemo više proteinsku hranu, meso, mleko, pa je zato manja potrošnja hleba. Primećen je i pad potrošnje pekarskih proizvoda“ rekao je Galetin uz nadu da će potrošnja pšenice i u Srbiji kao i u nekim delovima sveta početi da raste zbog porasta broja stanovništva.

(RTS)