Prodaje se hotel „Jugoslavija“ – početna cena 3,17 milijardi dinara

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je da se prodaje imovina preduzeća „Denjub riversajd“ u stečaju, a najvažniji deo te imovine je beogradski hotel „Jugoslavija“.

Kako je navedeno na sajtu, stečajni dužnik „Denjub riversajd“ prodaje se po početnoj ceni od 3,17 milijradi dinara.

Rok za otkup prodajne dokumentacije je 11. mart, a javno nadmetanje biće održano 22. marta.

U oglasu je navedeno da imovinu „Denjub riversajda“ čine poslovni prostor na Bulevaru Nikole Tesle 3. u Beogradu, gde se nalazi hotel Jugoslavija.

Takođe, deo imovine je i gradsko građevinsko zemljište na katastarskoj parceli 2442/1 katastarske opštine (KO) Zemun površine 45.613 metara kvadratnih, od čega je pod objektom 13.981 kvadrata, kao i lusteri i bista, skulptura, delo Aleksandra Zarina.

Za luster-tavanicu u okviru hotela Jugoslavija navodi se da je u skladu sa rešenjem Muzeja primenjene umetnosti određena za dobro koje uživa prethodnu zaštitu Muzeja primenjene umetnosti.

Za bronzanu bistu, deo fontane „Vodeni cvet“ Aleksandra Zarina, rešenjem Narodnog muzeja Srbije utvrđeno je svojstvo kulturnog dobra.

Navodi se da je katastarska parcela 2442/1 KO Zemun predmet zajedničke svojine stečajnog dužnika i društva „MV Investment doo Beograd“ i da nije urađeno pravno razgraničenje u smislu opredeljivanja suvlasničkih udela na zemljištu, niti fizička deoba zemljišta, pa je procena vrednosti imovine rađena pod specijalnom pretpostavkom.

U oglasu se ističe i da je pred Privrednim sudom u Beogradu u toku parnični postupak po osporenom izlučnom zahtevu Luke Beograd, u kome je tužilac protiv stečajnog dužnika i „MV Investment“ pokrenuo imovinsko-pravni zahtev koji tereti deo pomenute katastarske parcele gde se nalazi Hotel „Jugoslavija“.

Hotel „Jugoslavija“ otvoren je 1969. godine, kada je bio i najveći i najmoderniji hotel u SFRJ.

Među gostima hotela bili su britanska kraljica Elizabeta Druga, astronaut Nil Amstrong, američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter, kao i libijski vođa Muamer el Gadafi.

(RTS)