Preduzeća u Srbiji podstiču privredni razvoj zemlje – neophodno dodatno finansiranje

Fond za razvoj Srbije do sada je primio zahteve za kredite od dvadeset i osam milijardi. Plasirano je deset milijardi dinara u kreditima i delom bespovratnim sredstvima. Više od polovine je otišlo u mala preduzeća, a svega 1,6 odsto u velika.

Raskorak između potreba privrede i mogućnosti Fonda, ukazuje na to da je potrebno pronađi dodatne izvore finansiranja.

„Zahvaljujući Ministarstvu finansija, aktivirali smo kreditnu liniju sa Evropskom investicionom bankom. Pregovaramo i sa francuskom razvojnom agencijom gde očekujemo dodatna sredstva za kreditiranje posebnih projekata“, navodi Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj.

Kao i u Severnoj Makedoniji, Investiciona razvojna banka Republike Srpske je u vlasništvu države. Podrška je usmerena ne samo ka privredi, već i ka stanovništvu, jer upravljaju i stambenim fondom.

„Smanjivali smo svih ovih godina kamatne stope i naterali banke i finansijske institucije da koriguju svoje kamatne stope. Danas je kamatna stopa Investiciono-razvojne banke na stambene kredite tri odsto, s tim da jedan odsto subvencioniše Vlada Republike Srpske“, objašnjava Dražen Vrhovac, v. d. direktora Investiciono-razvojne banke RS.

Modeli u EU

U članicama Evropske unije su drugačiji modeli. Mađarska razvojna banka ulaskom u Uniju počela je da daje kredite privredi, kapital i garancije da bi danas postepeno prešla na privatne fondove kapitala.

U Sloveniji izvozna i razvojna banka kreditira svega 25 odsto malih i srednjih preduzeća na duži rok otplate.

„Preporučio bih da sredstva plasirate u obliku finansijskih instrumenata. Ne kažem da grantovi nemaju dobar efekat, ali se potroše“, naglašava Matej Zalar iz Izvozne i razvojne banke Slovenije.

Dodatno finansiranje

Bez obzira na model, u celom regionu postoji potreba za razvojem, a to znači i dodatno finansiranje. 

„Možemo osigurati da se finansijski resursi efikasno usmeravaju gde su najpotrebniji. Za Srbiju to znači davanje prioriteta sektorima koji obećavaju visok potencijal za zapošljavanje i održiv rast“, poručuje Ana Tripković, državna sekretarka u Ministarstvu finansija.

To podrazumeva ne samo traženje para u budžetu kreditnim linijama ili grantovima Evropske unije, već i razvoj tržišta kapitala kroz vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, privlačenje investicionih fondova i prilagođavanje kompanija tržišnim uslovima.

(RTS)