Ministri energetike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske: Saradnja u regionu za uspešnu energetsku tranziciju

U narednim decenijama u čitavom regionu postepeno se moraju zatvarati termolektrane, a to povlači veća ulaganja u kapacitete obnovljive energije i međusobno povezivanje prenosnih mreža. A najvažnija regionalna investicija na kojoj se radi je dalekovodni „Transbalkanski koridor“.

„Za nas je to i preduslov za priključenja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, zapravo da završimo u našoj zemlji Transbalkanski koridor, i mi smo na tom putu“, navodi Dubravka Đedović Handanović, ministrka rudarstva i energetike.

Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva Crne Gore da se svi mi nalazimo u istom vozu na kojem piše energetska tranzicija.

„Koji će još dugi niz godina prolaziti kroz gudure i klisure ne bi li došlo do onog što svi priželjkujemo, a to je dovoljna količina zelene energije za sve“, dodaje Mujović.

Tri hidroelektrane na Drini

Srbija i Republika Srpska nastavljaju pripremne radove na zajedničkom projektu „Gornja Drina“ koji predviđa gradnju tri hidroelektrane. Kamen temljac postavljen je polovinom 2021. godine, a investicija je dospela i do Ustavnog suda Bosne i Hercegovine sa spornim pitanjem – da li je Vlada Republike Srpske imala prvo da dodeli koncesiju ili je to nadležnost Federacije.

„Imali smo pravo zato što se lokacije ove tri hidrolektrane – Buk Bjela, Folča i Paunci više od 11 kilometara gde reka Drina ulazi u teritoriju Republiku Srpsku nalaze u Republikici Srpskoj. Pitanje imovine BiH je jasno definisano Dejtonskim sporazumom, a oni koji žele manipulisati sa tim oni su pokrenuli inicijativu pred Ustavnim sudom BiH“, naveo je Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.

„Hidropotencijal Drine vrlo značajan i za Srbiju i za BiH“

Dubravka Đedović Handanović, ministrka rudarstva i energetike navodi da je hidropotencijal Drine zajednički i vrlo značajan i za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu.

„Takođe, smo se dotakli i mogućnosti aktiviranja drugih projekata na reci Drini pre svega Srednje Drine, ali naravno, tu nam je potreban dijalog sa predstavnicima Federacije BiH i u narednom periodu ćemo gledati da do tog dijaloga dođe“, navodi Đedović Handanović.

Crna Gora obećava da gradnju tih hidrolektrana neće blokirati, a eventualno pridruživanje projektu zavisiće kažu, od mišljenja struke o ekološkom uticaju.

(RTS)


Ostavite komentar