Koliko će novca Srbija moći da povuče iz EU kase i na šta će ih trošiti

Reč je o dve milijarde evra bespovratnih para. Deo paketa su i dodatne četiri milijarde evra povoljnih kredita za infrastrukturne projekte i one u okviru Zelene agende, povezivanje privreda regiona, ali i zemalja sa tržištem Evropske unije. Novac bi trebalo da se iskoristi do kraja 2027.

„Ovaj predlog, koji je Evropska komisija iznela, je u velikoj meri u skladu sa predlogom faznog pristupanja koji je Centar za evropske politike predložio još 2021. godine. Mi se sve vreme zalažemo upravo za to progresivno povećavanje fondova, da se Zapadnom Balkanu pomogne da uhvati korak sa privredama EU“, navodi Milena Mihajlović, direktorka Centra za evropske politike.

Iz pretpristupnih IPA fondova, Srbija je mogla da povlači nešto više od dvesta miliona evra godišnje.

Novim planom će na raspolaganju biti najmanje 1,7 milijardi evra, čime je suma na godišnjem nivou više nego udvostručena.

„Niko se ne raduje siromašnim rođacima. To je neka vrsta političke motivacije da se sprovedu reforme koje su neophodne da bi naša država postala punopravna članica, zapravo, kako bismo mogli da finansiramo te neophodne reforme“, kaže Mihailo Gajić iz Libertarijanskog kluba (Libek).

Za razliku od dosadašnje procedure dobijanja sredstava, ključni kriterijum biće reformska agenda sa jedinstvenim planom promena od oblasti vladavine prava i javne uprave do socio-ekonomskih reformi. Zapravo, sve ono što se nalazi u godišnjim preporukama Evropske komisije.

„Ja ne bih rekla da su oni teži zato što se oni vezuju za reforme kao prethodnica za dobijanje novca. I čak će Evropska komisija imati mogućnost da ukoliko jedna zemlja ne ispuni te uslove koji su postavljeni, moći će i da zatraži i povraćaj određenih sredstava“, istakla je Milena Mihajlović.

Zašto zemlje ne uspevaju da iskoriste sva sredstva

Zemlje regiona takođe ne mogu da se pohvale da su u potpunosti uspevale da iskoriste dosadašnja sredstva.

„Najvažnija komponenta je zapravo tehnička asistencija i saradnja, jer ono što nama nedostaje da bismo iskoristili odobrena sredstva su kapaciteti znanja, pre svega institucionalni kapaciteti“, ističe dr Sabina Silajdžić, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.

Preporuka je da države Zapadnog Balkana što pre pošalju signal da zaista rade na reformama, jer bi članice trebalo da potvrde odluku već u decembru, kada je na dnevnom redu revizija višegodišnjeg budžeta Evropske unije.

(RTS)


Ostavite komentar