Direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić kaže da je cilj izmene uredbe usaglašavanje sa domaćom, ali i međunarodnom regulativom, prvenstveno evropskom, u delu koji se tiče državnih podsticaja.
„Drugo, ono što je jednstavno na terenu – opštine i regioni koji su južno od Beograda značajno su manje razvijeni od Beograda i regiona na severu zemlje“, ističe Gazdić.
Ranije smo imali pet regiona po stepenu razvijenosti i isto toliko nivoa davanja subvencija, kako će sada to funkcionisati ?
Što se tiče Beograda i severa Srbije, odnosno Vojvodine, tu praktično promena nije bilo. Osnovna promena je u tri regiona – Južna i Istočna Srbija, Centralna Srbija i Kosova i Metohija, gde su podsticaji nešto veći u odnosu na severni deo.
Jednostavno smo napravili otklon od razvijenosti pojedinačnih opština, s obzirom da je prethodna uredba doneta pre 10 godina, a realnost je drugačija danas.
Za region Beograda minimalna investicija je pola miliona evra i 50 novozaposlenih ljudi, za region Vojvodine 400.000 evra i 30 zaposlenih, a za sve ostale regione je 300.000 evra investicija i 30 zaposlenih.
Dotacija po radnom metu za Beograd je u iznosu do 20 odsto dvogodišnjih bruto plata, što je na godišnjem nivou do 2.000 evra i do 10 odsto ulaganja u osnovna sredstva. Za region Vojvodine to je 25 odsto bruto plata što jeste do 3.000 evra i do 15 odsto ukupnih ulaganja, a za sve ostale jeste 30 odsto iznosa dvogodišnjih bruto plata u maksimalnom iznosu do 5.000 evra i do 30 odsto ulaganja u osnovna sredstva.
Koliko je do sada novca dato investitorima i u kojim godinama je to bilo najizrazitije?
Mi trenutno imamo preko 250 investitora koji realizuju svoje projekte u Srbiji. Taj broj se uvećavao iz godine u godinu i imamo sve veći broj investitora. Investicije koje su bile u prošloj godini su bile preko 4,4 milijarde evra. Prethodna je bila nešto ispod četiri milijarde evra, tako da svake godine interesovanje je sve veće.
Ono na šta smo ponosni je da imamo sve veće interesovanje domaćih investitora za proširenje svojih proizvodnih pogona i proizvodnih procesa i zapošljavanje. Tako da da u prethodnoj godini, od svih dodeljenih podsticaja negde oko 40 odsto bilo je domaćim preduzećima.
U kom stepenu su investitori opravdali dobijene subvencije i poverenje države?
Kontrola ispunjavanja obaveza je striktna za svaki iznos dodeljenih i isplaćenih sredstava, investitor je dužan da dostavi bankarsku garanciju u visini tog iznosa koja je validna tri ili pet godina po realizaciji investicije, kao i menice.
U poslednjih deset godina, od 300 ugovora, imali smo samo tri ugovora koja su raskinuta. Pare su vraćene u budžet i sve je naplaćeno, tako da mi kao država nismo imali dodatnu aktivaciju naših sredstava. Tri ugovora od 300 – to jedan odsto, stvarno minimalno.
Moram priznati – u zadnjih pet godina, najbolji su rezultati i najveće interesovanje. Zadnjih pet godina mi privlačimo od tri milijarde evra investicija pa naviše. Prošla i pretprošla su bile najznačajnije.
Kako će ove izmena uticati na budući plasman subvencija?
Jedan broj investitora koji razmatra Srbiju nastojimo da privučemo, pa onda gledamo u koji region i u koju opštinu će oni smestiti investiciju.
Nadamo se da neki od onih koji se odluče neće gledati samo region Beograda ili Vojvodine, već i ostale delove Srbije i da će ovi podsticaji i te kapitalno intenzivnije investicije dovesti u neke nerazvijenije delove zemlje.
Strani investitori su u daleko većoj meri koristili ove subvecije, nego što su to činili domaći. Za deceniju i po, koliko ta pogodnost postoji, Srbija je uspela da privuče 37 milijadi evra stranih invsticija, po čemu je često bila lider, ne samo u regionu, već i šire.
(RTS)