Ambalaža je odavno prevazišla svoju glavnu namenu – zaštitu proizvoda u radnjama, prilikom transporta i skladištenja.
Primereno pakovanje utiče i na efikasnost distribucije, manipulacije i, naravno, prodaju. Proizvođači preko ambalaže komuniciraju sa potrošačima, šalju poruke i pokušavaju da ih zainteresuju za proizvod.
„Što se tiče estetike, kupim ono što me privlači kada je nešto lepo upakovano“, kaže jedan potrošač.
Ima i onih kojima nije mnogo bitno da li je ambalaža dobra ili ne, ako je dobar proizvod.
Prema nekim procenama, udeo ambalaže u prodajnoj ceni proizvoda koji se nude u marketima iznosi oko 20 odsto, a luksuznih proizvoda čak i 70 procenata.
„Kada je u pitanju roba svakodnevnih kupovina, svakako da cena pakovanja ne može visoko uticati u finalnoj ceni. Mi tu govorimo o fokusu na cenu, na efikasnost snabdevanja. Potpuno je druga situacija kada imamo modne proizvode, proizvode prestiža. Gde cena nije toliko važna, prestiž je važan“, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Zoran Bogetić.
Poznavaoci kažu da savremena ambalaža u svetu i kod nas ukazuje na trenutnu ekonomsku situaciju, pa potrošači češće biraju manja pakovanja.
„Savremeni trendovi su takvi da su jarke, žive boje ponovo aktuelne, pogotovu u prehrambenoj industriji. Ono što je jako zanimljivo je da paralelno postoji ambalaža koja je ujedno i ekskluzivna, koja se postiže različitom upotrebom ekskluzivnih materijala, kartona, metala, drveta. I na taj način se diferencira proizvod na tržištu“, ističe profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Marko Luković.
Dobra ambalaža je na oko najprimamljivija jer od deset kupljenih proizvoda sedam se kupi impulsivno, pokazuju neka istraživanja.
(RTS)