Bagrem procvetao nikad ranije, pčelarima preti loša godina

Za dvadeset godina pčelarenja Srđan Stanojević iz okline Aleksinca ne pamti da su pčele ovako rano bile aktivne. Pre sedam godina jesu poranile, ali ne ovoliko i tada su prinosi meda bili ispod proseka. Trenutno, kaže strepi zbog najavljenog zahlađenja.

“Nisam optimista što se tiče bagremove paše. Dan je još kratak što će samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika nežnost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Takođe, pčele u proseku nisu dostigle potrebnu snagu za kvalitetno iskorišćenje bagremove paše, čak i kad bi ona odlično zamedila”, objašnjava Srđan Stanojević, pčelar iz Žitkovca kod Aleksinca.

Osim mogućeg izmrzavanja bagrema zbog najavljenog zahlađenja, brinu ga hladne noći i suša koja ume da poremeti medenje biljaka.

“Na toplijim lokacijama bagrem se već rascvetao. Treba blagovremeno istražiti ovu biljku na različitim nadmorskim visinama. Veoma je važno iskoristiti svaki medonosni dan tamo gde u datom trenutku bagrem bude najbolje medio”, dodaje naš sagovornik.

Strah pčelara od blage zime i kasnih mrazeva

Stručnjaci kažu da ni pčele, ni pčelari ne vole blage zime, poput ove koje smo do nedavno imali. U takvim godinama vegetacija kreće rano i podložnija je mrazevima. U prethodnom periodu u mnogim krajevima, navode u Svezu pčelarskih organizacija Srbije, bilo je izmrzavanja bagrema, ali manje nego prošle godine. To se lako može utvrditi praćenjem njegovog razvoja na različitim lokalitetima.

“Razvoj bagrema bi trebalo da kasni na visini. Ako to nije slučaj, znači da je bagrem u niziji izmrzao i pokrenuo alternativne cvetne pupoljke. Oni su manji od pupoljaka na visinama, što nije normalno. Pčelarim 32 godine i samo jedne godine su ti drugi cvetni pupoljci pristojno zamedili, tako da se u njih pčelari ne smeju nikako uzdati. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da se otvara, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji”, objašnajva Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Prethodno najranije cvetanje bilo je 2017, kada se bagrem zabeleo 17. aprila, što je od sedam do devet dana kasnije nego ove godine.

“Plašimo se kasnih mrazeva, jer dešavalo se da i krajem aprila imamo minus 8 stepeni. I ako ne bude mraza, a tokom cvetanja budu niske noćne temperature, paša će biti veoma slaba. Nažalost, to je sve češća pojava jer bagrem uglavnom noću stvara nektar. Da bi medio potrebna mu je noćna temperatura od najmanje 10-12 stepeni”, isitče Živadinović.

Posle bagremove paše pčele ne smeju da ostanu gladne

Optimističniji pčelari veruju da su minusi iza nas i da temperature neće ići ispod nule.

“Ovo je ludo vreme i čovek više ne zna čemu da se nada. Verujem da eventualne niže temperature od oko pet ili šest stepeni, ako i budu, neće naškoditi pčelama. Mislim da su dovoljno razvijene da mogu da pokriju svoje leglo i da neće doći do odumiranja larvi. Opet, ne mogu da garantujem da sam u pravu, jer za 40 godina pčelarenja, nikada ovakvo proleće nisam imao”, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

U ovom trenutku njegove pčele, objašnjava, rade “punom parom” i izgledaju kao da su nekoliko nedelja starije. Kolege savetuje da nakon bagremove paše povedu računa da pčele ne ostanu bez hrane.

“Posle vrcanja bagrema pčelari treba da ostave dovoljne količine meda za pčele ili da pripreme drugu prihranu da pčele mogu da preguraju period do cvetanja suncokreta. Mislim da će između bagremove i suncokretove paše razmak biti oko dva meseca. To može da se odrazi na glad, a glad nikome nikada ništa dobro nije donela, pa tako ne može ni pčelama”, objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko se obistine strahovi pčelara ovo bi bila još jedna loša godina u proizvodnji bagremovog meda. Prošlu sezonu svi pamte po totalnom pobačaju ove paše za sve stacionarne pčelare, jer zbog loših vremenskih uslova prvi bagrem nije medio. Samo oni koji su selili košnice u krajeve gde vegetacija kreće kasnije, imali su bagremov med, i to u količinama manjim od proseka.

Stručnjaci savetuju da se u izboru najboljih lokacija za medenje koriste tzv. SMS vage, jer bez njih danas nije moguće biti uspešan pčelar.

(RTS)