Zakon o zabrani pušenja i dalje u oblaku duvanskog dima

Nacionalni dan bez duvanskog dima ove godine obeležava se pod sloganom: „365 dana bez duvana“. Da li će biti više dana bez duvana zavisi i od primene novog zakona, kojim se zabranjuje pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima koji bi, kako je najavljeno, trebalo da stupi na snagu ove godine.

Srbija je jedina zemlja u Evropi gde je još uvek dozvoljeno pušenje u ugostiteljskim objektima.

Dr Biljana Kilibarda, šef Kancelarije za prevenciju pušenja iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ rekla je za RTS da primena svih mera kontrole duvana koje su zasnovane na dokazima, a one uključuju i zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i zabranu pušenja u zatvorenim javnim prostorima, odvikavanje od pušenja i druge mere od kojih je možda najznačajnije povećanje cena kako bi se smanjila priuštivost cigareta – dovele su na globalnom nivou do smanjenja učestalosti pušenja.

Kako kaže, ne smemo zaboraviti ni socijalne posledice, jer svaka osoba koja oboli i prevremeno umre usled upotrebe duvana je veliko opterećenje i stres za celokupnu porodicu i društvo,

Učestalije oboljevanje od bolesti povezanih sa duvanom utiče i na radnu efikasnost, na češća bolovanja, tako da su posledice sveukupne. Prema njenim rečima, one su smanjene primenom tih mera kontrole duvana, u zavisnosti od zemlje do zemlje.

U prethodnim godinama sve više se vodi računa i o ekološkim posledicama upotrebe duvana, tako da se neke zemlje  odlučuju da zabrane pušenje na plažama, kao što su to učinile Italija i Španija, navela je Kilibarda.

Koliko „duvanske mere“ utiču na prevenciju pušenja kod mladih

Dr Kilibarda je govoreći o mladima, rekla da te mere utiču na prevenciju pušenja kod mladih.

Neke kampanje od pre nekoliko godina u Americi konkretno su pozivale mlade da upravo oni budu generacija bez duvanskog dima.

Ukazuje da su se pojavili novi duvanski i nikotinski proizvodi koji u velikom broju zemalja nisu bili regulisani adekvatno u momentu kada su se pojavili.

Savetovališta za one koji žele da prestanu da puše

Dr Kilibarda kaže da vrlo često zaboravimo na veliku grupu radnoaktivnog stanovništva gde je procenat pušenja čak iznad proseka – više od 40 odsto – to je stanovništvo koje je zavisno od nikotina.

„Bolest je prepoznata međunarodnom klasifikacijom bolesti. To su osobe kojima svakako treba pružiti podršku i pomoć u odvikavanju od pušenja jer je i to jedna od mera kontrole duvana, bazična mera kontrole duvana zasnovana na dokazima“, rekla je Kilibarda.

U cilju pružanja podrške pušačima za odvikavanje od pušenja, „Batut“ je uz podršku Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravlja pokrenuo internet stranicu ostavipusenje.rs gde postoje informacije o duvanskim proizvodima, a postoji i mogućnost da pušač koji želi da samostalno proba da se odvikne od pušenja – napravi svoj lični plan.

„Institut Batut je pokrenuo besplatnu telefonsku liniju 0800 200 002, gde mogu dobiti besplatan savet i popričati sa savetnicima svakog radnog dana od 11 do 14 sati“, rekla je Kilibarda.

Milijardu evra od akciza

Prihod države od akciza od prodaje duvanskih proizvoda je oko milijardu evra, ali su zato prema podacima Ministarstva zdravlja, troškovi lečenja obolelih zbog upotrebe duvana – troškovi bolovanja i manje produktivnosti dva i po puta veći.

U očekivanju novog zakona, Ministarstvo zdravlja najavljuje kampanju podizanja svesti o štetnosti duvanskih proizvoda.

(RTS)


Ostavite komentar