Začarani krug žrtava porodičnog nasilja – strah, stid, nepoverenje u institucije

Nekada prođu i decenije pre nego što se žene osmele da napuste nasilnika. A onda i kada ga prijave često odustaju od sudskog gonjenja, a mnoge se vrate nasilniku.

„Nasilnici često umeju da budu izuzetno manipulativni i snalažljivi, koriste svoja privatna poznanstva da bi dobijali različite potvrde i nalaze i onda se to odlaže. Meni je trebalo skoro godinu dana da shvatim da sam uopšte trpela nasilje. Jer, vi stalno nalazite neka opravdanja za sve postupke“, navodi jedna od žrtava nasilja.

Bez prihoda i imovine

Veštačenje o nasilju košta minimum 60.000 dinara, kažu u Udruženju „Hajr“, a to većina žrtava ne može da plati. Mnoge su bez prihoda i imovine.

„Tri pitanja mi te velike firme postave, to su – kako će ona da dođe do posla, da li je ona psihički sposobna i ko će njoj da čuva decu. Tako da ne može ni da nađe posao, a da bi se ona sudila dalje. Žrtvama je trebalo na primer 10 godina da izađu iz nasilja, sad im treba 10 godina da se bore za svoju pravdu. Zato što sudstvo toliko dugo traje“, ističe Hajrija Ramadani iz Udruženja žrtava nasilja „Hajr“.

Odustajanje od suđenja i kada se pokrene proces

Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava, kaže da žrtve porodičnog nasilja često odustaju od suđenja.
„Ne možemo da dozvolimo da neko ko je počinilac nasilja, gde se prijavi nasilje, gde se kreće procesuiranje, često smo svedoci da taj nasilnik bude pušten. Mora se naći način ili zadržavanje nasilnika, pomoć, osnaživanja žrtve. Onda dolazimo do toga da, kada dođe do postupka prijavljivanja, dakle do tužioca, do suđenja – žrtva odustaje. Ogroman je procenat odustajanja“, navodi Mitićeva.

Statistika pokazuje da od ukupnog broja ubijenih žena više od 80 odsto njih nije prijavljivalo nasilnika zbog straha, stida, nepoverenja u institucije.

(RTS)


Ostavite komentar