Vujić: Srbija ima najmanje šume u regionu, ne sme da nam se dogodi još neki Zlatibor

Marko Vujić kaže da, za razliku od tridesetak odsto u Srbiji, Slovenija ima pošumljenost veću od 60 odsto, Crna Gora 60 odsto, a Bosna i Hercegovina 40 odsto, kao i Severna Makedonija. Čak i Hrvatska, koja nije neki uzorni đak po tom pitanju u EU, kada je reč o šumovitosti svog područja – ima 35 odsto.

Navodi da smo 80-ih godina pošumljavali po 10.000 hektara godišnje, a sada oko 1.000. Kaže da je, uz nelegalnu seču, nedostatak kadrova na terenu glavni krivac za to što imamo sve manje stabala.

„Mi neretko kažemo, bilo bi dobro da oni iz kancelarija iz svih javnih preduzeća siđu malo više na teren. Nesumljivo da nam inače fali ljudstvo. Imamo svega šest republičnih inspektora i nekoliko desetina lokalnih inspektora za zaštitu života i sredine. To nije dovoljno u državi u kojoj je životna sredina u situaciji kao što je u Srbiji“, smatra docent FPN.

Ističe da je jako važno pooštravanje postojećih kazni i da se tužilaštvo i nadležne institucije zaista bave ovim problemima.

„Mi imamo godišnje oko dve stotine prijava seča šuma, ali učinkovitost u smislu pronalaženja onih koji su izvršili taj delikt je niska. Kaznena politika je nedovoljno invazivna i problem je što se ne primenjuje, što sve stoji na papiru“, rekao je Vujić.

Smatra da je normalno da se područja razvijaju i urbanizuju, ali da planinske lepotice treba da ostanu to što jesu, a ne da postanu giganti od betona i asfalta.

Poručuje i da je veoma bitno „da nam se ne dogodi ponovno neki Zlatibor“. Na nadležne apeluje da obrate pažnju na Staru planinu i Goliju.

„Čini mi se da su to naredni targeti koji će ući u neku vrstu procesa urbanizacije i izgradnje. Niko ne želi da to budu planinske lepotice gde nemate gde da se odmorite i da vidite tu lepotu. Ali to treba da bude na usluzi svih nas kao građana Republike Srbije na pravi način. Da možemo doći do čistog vazduha, da možemo videti sve te lepote naše zemlje, a ne da uživamo u onome u čemu možemo uživati i na Novom Beogradu“, zaključio je docent Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka za RTS.

(RTS)