Vodonik kao „sveti gral“ energetike i skupa investicija

Automobili, avioni, svemirske letelice, brodovi. Iako ih je malo, ta vozila već idu na vodonik. Deo javnosti taj gas posmatra kao sveti gral energetske tranzicije.

„Vodonik će doneti i nešto što će biti značajno za Srbiju, a to je diverzifikovanost resursa kojima Srbija raspolaže, treba da budemo svesni da pored fosilnih goriva, vode, sunca, vetra, možda je i vodonik energent koji će pomoći sigurnosti i energetike Srbije i EPS-a u narednom periodu“, kaže Dušan Živković, v.d. direktora EPS-a.

Prepreka na tom putu je mnogo. Tehnologija proizvodnje vodonika je skupa, a nije razvijena ni infrastruktura. Na usvajanje nacrta vodonične strategije, od pre dve godine, još se čeka. Takođe, i na izradu nove energetske strategije. Priprema se – odgovaraju u resornom ministarstvu.

„Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je već predvideo osnov za uvođenje prvih podsticaja za korišćenje obnovljivog vodonika. Naš fokus u narednom periodu biće da osmislimo sistem podsticaja i pokrenemo tržište vodonika u Srbiji, ali i da razmotrimo mogućnost uspostavljanja regionalne saradnje u ovoj oblasti“, rekao je Rade Mrdak, savetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

„Prepoznata je mogućnost da luka Pančevo predstavlja sjajnu priliku da se na toj lokaciji započne sa pilot postrojenjem koje bi podrazumevalo proizvodnju hidrogena iz solarnih panela“, kaže Milan Zdravković iz „Srbijagasa“.

Eksperti su, međutim, pesimistični. Iako kažu da bi se prvi automobili na vodonik mogli videti na ulicama Beograda već za pet godina, realizacija ideja o preradi i korišćenju tog gasa je neizvesna.

„Ako nastavimo ovako kako smo poslednjih godinu dana krenuli, treba nam 200 ili 300 godina, da budemo optimisti. Suština je da se u ovoj oblasti fokusiramo na ljude koji znaju, na procese koji su pragmatični i, vrlo važno, da se vrlo dobro sagleda uloga države“, ukazuje Miljan Vuksanović, stručnjak u oblasti energetike.

Država, naglašava, treba da uloži na više frontova ako želi da se okrene upotrebi vodonika.

Uz direktna ulaganja od oko 100 miliona evra do 2030. godine, za Vuksanovića je ključ – reforma obrazovanja.

(RTS)


Ostavite komentar