Uspešni i obrazovani Romi ruše predrasude, „rak rana“ su ipak i dalje nehigijenska naselja

Iako su narod koji voli pesmu i igru, život im nije uvek muzika. Najviše ih muči siromaštvo, a diskriminacija je deo njihove svakodnevice, gde god da žive.

„Romi žive u nehigijenskim naseljima u kojima nema struje i vode. Naselja su nelegalna i nemaju mogućnost da se priključe na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Prisutni su i problemi diskriminacije, zapošljavanja i govora mržnje“, ukazuje Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „Bibija“.

Stereotipi i predrasude 

Do govora mržnje vode duboko ukorenjeni stereotipi i predrasude.

„Isticanje da su Romi ti koji su učinili nešto loše podstiče negativnu sliku o njima“, objašnjava novinarka Biljana Jovanović.

Novinar Branko Đurić ukazuje da tri ili četiri takve vesti o većem izgredu ili negativnoj pojavi mogu da dovedu do hajke. „Automatski se generiše i mržnja i želja za osvetom“, navodi Đurić.

Škola i posao

Predrasude ruše uspešni i obrazovni Romi. Uzor su i svojim sunarodnicima, pa uz afirmativne mere države beleži se veći procenat onih koji posle osnovne završe i srednju školu. Polovina njih su Romkinje.

„To postižemo sa povećanjem od 20 odsto u poslednjim godinama u odnosu na raniji period. Izuzetno smo srećni podatkom da su jedan odsto studenata, osoba u visokom obrazovanju, romske nacionalnosti“, poručuje ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma Dalibor Nakić ističe da je sada fokus na zapošljavanju, kao i da se kao zajednica raduju svakoj novoj otvorenoj fabrici, jer je to prilika da nađu posao i Romi.

„Radujemo se kao zajednica svakoj novoj fabrici koja se otvorila jer je to prilika da posao nađu i naši Romi. Želimo da kao narod damo doprinos ekonomskom napretku naše zemlje“ , naglašava Nakić.

Politička uključenost

Romi ne žele gotova rešenja već da se pitaju i odlučuju o svojim problemima, pa se zato uključuju u politički i javni život.

„Imali smo u prethodnom sazivu petoro narodnih poslanika koji su pripadali romskom narodu – na mestu državnih sekretara, pomoćnika ministara, šefova odseka i na republičkom i pokrajinskom i lokalnom nivou“, navodi Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„Rak rana“ su i dalje nehigijenska naselja. U rešavanju stambenog pitanja Srbiji pomaže EU. Samo u proteklih pet godina za to je izdvojila 30 miliona evra.

Najbolje rezultate dali su projekti, kroz koje su uz krov nad glavom Romi dobili i posao.

(RTS)