U Srbiju ih doveo posao, ostali zbog ćerke – kako je Jamur postala Leskovčanka

Srce ispisuje gde je dom. Rođena je u blizini Istanbula, ali u Leskovcu je od treće godine. Ovde su sećanja, prijatelji, škola. Jamur je Leskovčanka.

“Lepo mi je ovde, izlazim sa drugaricama da se šetam, da se igram svaki dan skoro, radimo šta hoćemo“, kaže Jamur.

Porodicu Ata u Leskovac je 2014. doveo Salihov posao. Iskusnog majstora za održavanje mašina iz Čorlua, grada tekstila angažovao je „Džinsi“. Zatvaranjem fabrike našli su se u nedoumici. Vratiti se, kao druge turske porodice, ili ostati. Presudila su Jamurina osećanja.

“Neće da se vraća, voli školu, drugarice voli, ima društvo. Ne samo ćerka i mi smo se navikli, moja žena voli ovde, komšiluk ima, dobro je i volime Leskovac“, kaže Salih Ata.

Uverili su se da sreća pomaže hrabrima. Salih je novi posao našao u grčkom „Autostopu“, a Meliha je dosanjala svoj san. U centar Leskovca donela je dašak Turske.

„Tako priča lepo sve, ambijent lep, ukusno kaže i ja srećna kad ljudi tako priča i mene zadovoljna tako“, kaže Meliha.

U ispijanju turske kafe iz fildžana, čaja iz staklenih šolja, ukusima čuvenih baklava i rolovanih ratluka, za koje su zaduženi turski majstori, Leskovčani rado uživaju.

„Novina koja je interesantna i za sada smo prezadovoljni“, kaže Goran Kolarecić.

Vreme će možda menjati odluke, ali za sada ostaju ovde. Jamurin osmeh i srdačnost Leskovčana greju im duše.

„Sad ovde da završi možda i srednja škola, posle za fakultet ne znamo, ali za sad tu smo, ostajemo“, kaže Salih.

Slatko da jedem da slatko pričam, kažu Turci. Neka im i život kraj Veternice, na 700 kilometara od rodnog kraja i obale Mramornog mora bude sladak.

(RTS)


Ostavite komentar