„U čast mog donora“ – Sandra deseti put ide na vrh Tupižnice sa transplantiranim plućim

Kapima rose, vrhovima planina, žuborom reke, cvrkutom ptica, Sandra vrednuje život od kada joj je 2013. godine urađena transplantacija oba plućna krila. Zahvaljujući tome ona danas živi punim plućima.

„Kada sam dobila pluća jednostavno sam dobila i život, tako da sve stvari koje sam planirala da radim transplantacija mi je omogućila, kao i da uživam i da živim svaki dan kao da mi je poslednji“, kaže Sandra.

Godinu dana nakon transplantacije došla je, kaže, na ideju da se zahvali donoru na način tako što je organizovala planinarsku akciju u njegovu čast.

„I prve 2014. godine to sam uradila sa najbližim prijateljima. Tada nisam bila spremna da javno govorim o tome i važnosti transplantacije, a već 2015. godine odlučila sam da o tome javno govorim, jer je doniranje organa jako važna tema“, kaže Sandra.

Od 2015. godine, kaže, svake godine u septembru, penje se na Tupižnicu kod Knjaževca na 1.262 metra nadmorske visine, gde bude blizi 300 planinara iz Srbije i iz regiona.

Sandrin dan počinje redovnom terapijom, a želja za životom daje joj snagu da se bori, stvara i radi.

„Radim jedan posao od kojeg živim, ali se bavim i društvenim aktivizmom na dve strane. Jedna je udruženje transplantiranih Zajedno za novi život i uopšte cela ova priča oko planinarske akcije, koju sam ja pokrenula pre deset godina, a sa druge strane bavim se malim proizvođačima hrane u Srbiji“, priča Sandra.

Proizvodi sušeno voće, prvenstveno šljive i kruške..

„Ujutru i uveče pijem veliku dozu lekova, što zbog transplatacije, a što zbog svoje osnovne bolesti koje imam od rođenja, cistične fibroze. Od 18. godine imam dijabetes tako da dajem insulin četiri puta dnevno, ali moj najveći problem je zapravo rešen transplantacijom, tako da su ti lekovi čista rutina“, kaže Sandra.

Svojim primerom i javnim iznošenjem problema o transplataciji pluća, koja se još uvek ne radi u Srbiji, Sandra želi da se čuju različite priče i iskustva.

„Svake godine na planinarskim akcijama pre nego što krenemo da se penjemo, jedna ili dve osobe koje čekaju transplantaciju ili koje su već imale transplantaciju obrate se ljudima i tu onda bude i smeha i suza, svega“, kaže Snadra.

Sandri je urađena transplantacija u Austriji i ne zna ko je donor, jer je zakonom uređeno da to ostaje tajna, a sama akcija planinarski uspon “U čast mog donora“ nastala je iz želje da se zahvali svom donoru za novi život.

(RTS)