Bojan Trkulja kaže da su izašli najnoviji rezultati istraživanja koji se rade na tlu Evrope i oni nisu dobri.
„U našoj zemlji se od ukupnog broja inovativnih lekova koji budu registrovani u Evropi samo oko osam odsto nađe na pozitivnoj listi. To je tri puta lošije nego u Hrvatskoj i četiri puta lošije nego u Bugarskoj. Trend nam nije dobar, ne samo da ne napredujemo, već praktično je lošiji rezultat nego prošle godine. Može se desiti da taj rezultat sledeće godine bude još lošiji“, naglasio je Trkulja.
Razlog je, kaže, što je ulaganje u našoj zemlji u sve lekove najniži u Evropi.
“Oko 112 evra po glavi stanovnika godišnje. Bosna ulaže oko 160 evra, Bugarska oko 180, Hrvatska 220 evra. Taj novac koji ulažemo, je samo oko 18 posto, ako pogledamo procentualno ukupan budžet za zdravstvo. Pre pandemije je bio oko 23-24 posto. U Severnoj Makedoniji 23 posto, Hrvatskoj oko 22, u Bugarskoj 29 posto. Sa tako niskim ulaganjem u lekove ne možemo da imamo veću dostupnost inovativnih terapija“, ističe Trkulja.
Zato su, napominje, razgovarali sa državnim vrhom.
„Poslednjih godina je napravljen iskorak, RFZO je prepoznao tu potrebu da se više ulaže u inovativne terapije, a to je važno, jer postoji direktna korelacija između državnog izdvajanja za lekove i zdravstvenih ishoda“, naveo je Trkulja.
Ako se, ističe, pogleda prepandemijska godina, dakle 2019. bilo je 14,6 smrtnih slučajeva na hiljadu, dok je u Evropi prosek 10,8.
„To znači da kod nas 30 posto više umire iako možda ne bi morali. RFZO je to prepoznao, ali su i njima praktično vezane ruke“, ukazuje Trkulja.
Minimalno ulaganje od 50 miliona evra godišnje
Napominje da je potrebno ulaganje od minimalno 50 miliona evra godišnje da bi se probalo da u sledećih tri do pet godina poboljšaju ti zdravstveni parametri.
„Nadamo se da će ti razgovori biti pozitivni. Sa zdravstvenim indikatorima kakve imamo, inovativni lekovi su najbolja intervencija koje možemo da preduzmemo da bi ti indikatori bili bolji nego danas“, kaže Trkulja.
Prema njegovim rečima, u Srbiji više od 80 inovativnih lekova čekaju na ulazak na pozitivnu listu.
“Naš zadatak je da tamo gde neka terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate tu pokušamo da donesemo lek koji će biti bolji. To je glavna prednost inovativnih lekova, što spasavaju živote i poboljšavaju živote pacijentima“, navodi Trkulja.
„Neophodno budžetski izdvojiti sredstva“
Napominje da je poslednjih godina napravljen iskorak u odnosu na sredinu prošle decenije.
“U poslednjih četiri do pet godina je nekoliko desetina lekova stavljeno na pozitivnu listu, ali je problem što taj proces mora da bude kontinuiran. Morali bismo svake godine barem 15 do 20 lekova koji najviše pomažu pacijentima da obezbedimo osiguranicima. Za to je neophodno da napravimo izdvojena budžetska sredstva“, dodaje Trkulja.
Kaže da danas imamo situaciju da kada su u pitanju određene bolesti imate testiranje da li ste kandidat za lečenje nekim lekom, pa tek onda dobijate terapju.
„Tako se postiže ono što je cilj medicine, da svaki pacijent dobije lek koji je njemu potreban kako bi se postigao maksimalan efekat uz minimalan broj neželjenih događaja. To je era u kojoj živimo i koja je i budućnost“, kazao je Trkulja.
(RTS)