Svako peto dete u Srbiji doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja, trauma ostaje do kraja života i nosi posledice

Jedanaest i po godina zatvora za hranitelja iz Šida koji je silovao štićenicu – jedan je od retkih slučajeva seksualnog zlostavljanja koji je dobio sudski epilog. Tek svako peto dete žrtva osmeli se da zlostavljanje prijavi. Prva barijera najčešće su strah i odsustvo podrške najbliže okoline.

„U našim slučajevima se pokazalo da su ključni bili ne stručni ljudi nego sama okolina i najbliži prijatelji koji su ohrabrivali žrtve da kažu ono što trpe i tu je zapravo za nas bio ključ. Zato je važno da svako od nas zna da jeste podrška, bez obzira na svoje znanje“, ističe Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Dete prizna da je bilo žrtva tek kad na videlo izađu druge posledice – anksioznost, depresija, samopovređivanje. Kada deca postanu deo lanca trgovine ljudima, problema je još više.

„U ovakvim situacijama mnogo je kompleksnije baviti se pacijentima koji su već napravili neku tvrdu odbrambenu snagu u svojoj ličnosti, koju treba probiti i tek onda ponovo presložiti te traumatizovane derivate i crte ličnosti koje su izmenjene za do kraja života“, objašnjava klinički psiholog Dušan Vuković.

U tom lancu, tvrde upućeni, mogu da završe i deca koja pobegnu od kuće. Svako šesto dete koje nestane, pokazuju podaci, trpi seksualno zlostavljanje u sopstvenom domu.

„Moramo da budemo svesni da dete traži ono što mu nedostaje u svom okruženju, pa je često to nedostatak ljubavi, pažnje ili slično. Predatori to jako dobro znaju i jako vešto koriste. Zato moram da napomenem, nemojmo da osuđujemo decu koja beže iz svojih sredina“, naglašava Igor Jurić.

„Škole moraju biti u pripravnosti da reaguju po pravilnicima“

Deca sve češće postaju žrtve i u školi. Prijavljeno je da su u Loznici, Kraljevu i na Novom Beogradu dečaci koristili aplikacije veštačke inteligencije kako bi likove drugarica iz škole ubacili u eksplicitne fotografije i video-snimke.

„U roku od nekoliko minuta, običnim pregledavanjem Instagram profila ili Tik-tok profila mogu izvući fotografije i napraviti kratak klip, što znači da je mogućnost zloupotrebe jako velika. Škole moraju biti u pripravnosti da reaguju po pravilnicima koji su im dati, a roditelji moraju da obrate mnogo više računa šta njihova deca konzumiraju od sadržaja i da li je slučajno njihovo dete potencijalna žrtva“, ističe stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev Ćiraković.

Potpunih podataka o seksualnom iskorišćavanju dece nema, ali statistika koja je poznata je crna. Svako peto dete u Srbiji doživelo je neki oblik seksualnog uznemiravanja, a svako treće neki oblik nasilja na internetu.

(RTS)


Ostavite komentar