U obrazloženju se ističe da je Srbija pretrpela najveći pad u regionu i da ovdašnju medijsku scenu karakterišu provladini mediji koji šire rusku propagandu.
O primetnom padu Srbije, šef deska za EU i Balkan Reportera bez granica Pavol Sala je rekao da, bez obzira na napredak koji postoji kad je u pitanju procesuiranje zločina prema novinarima, posmatrano globalno, sloboda medija u Srbiji je u padu.
„U svakodnevnom životu, novinari su žrtve političkih napada, diskreditacije u medijima naklonjenima vlasti kao i napada na društvenim mrežama, što je obično praćeno napadima u stvarnom životu. Srbija je pala na treće najgore mesto od svih država zone EU i Balkana, od 40 zemalja koje ova zona obuhvata, a na Zapadnom Balkanu je iza nje samo Albanija, koja je zauzela drugo najgore mesto i Grčka, koja je članica EU (poslednje mesto) „, istakao je on.
On je dodao da zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, koja je ipak bolje rangirana od Srbije – zauzima 64. mesto, Srbija je jedna od dve zemlje Zapadnog Balkana u kojima je došlo do pogoršanja medijskih sloboda.
„Štaviše, medijski regulator REM se pokazao nemoćnim kad su u pitanju primena zakona i zaštita medijskog pluralizma, dok jedan broj uticajnih medija naklonjenih vladi u velikoj meri širi rusku ratnu propagandu“, dodao je on.
U poređenju sa Srbijom na 91. mestu, Bosna i Hercegovina zauzima 64, Slovenija 50, Hrvatska 42, Crna Gora 39. i Makedonija 38. mesto na globalnom Indeksu medijskih sloboda koji obuhvata 180 država.
Na objavljenom svetskom Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica za 2023. godinu prvo mesto zauzima Norveška, zatim slede Irska, Danska, Švedska i Finska, pretposlednje i poslednje mesto zauzimaju Kina i Severna Koreja, dok se Rusija se nalazi na 164. mestu, a Ukrajina na 79. mestu.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Komisije za istraživanje ubistava novinara i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić je rekao da je nakon proglašenja nezavisnosti, Srbija na ovoj listi medijskih sloboda 2007. godine zauzimala 67. mesto.
„Najbolje je bila plasirana 2014. godine kada je dostigla 54. mesto, a najlošije je bila plasirana 2020. i 2021. godine kada je zauzimala 93. mesto, dok je prošle godine promenjena metodologija i tada je Srbija zauzela 79. mesto“, istakao je on.
On objašnjava da trend konstatnog pada u proteklih šest godina, govori da je neophodno temeljno izmeniti pristup, prevashodno izvršne vlasti i političara na svim nivoima, prema novinarima i medijima.
„Zapaljiva retorika, neargumentovane diskreditacije i optužbe i kampanje kroz provladine tabloide, veoma često izazivaju osećaj straha i samocenzuru i uz takvu retoriku političara, idu i pretnje, najviše preko društvenih mreža ili preko komentara na internetu“, komentarisao je Matić.
Potreban je, kako je istakao Matić, stalni dijalog između medija i nadležnih institucija.
„Jednostavno, potrebno je da odmah prestane zapaljiva retorika iz parlamenta, vlade, predsedništva, da se otvori prostor za stalni dijalog između medijske zajednice i nadležih institucija i da se po uzoru na Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara, grade mehanizmi i institucije koje će raditi na poboljšanju položaja novinara i posebno slobode medija”, naglasio je on.
(RTS)