Snežna oluja poremetila red letenja u Evropi – od čega zavisi da li avion može da poleti ili sleti

Urednik portala Tango siks Petar Vojinović objašnjava u razgovoru za RTS da se severniji aerodromi mnogo češće suočavaju sa ovakvim meteorološkim fenomenima, pa su kašnjenja manja.

S druge strane, u kontinentalnim područjima ovakva dešavanja su mnogo ređa i dese se ne više od četiri puta godišnje, tako da tada predstavljaju vest, rekao je Vojinović.

Ističe da meteorologija ne može dovoljno rano da najavi određene nepogode, kako bi mogao da se organizuje novi red letenja.

Najbitniji faktor, zbog kojeg i dolazi do kašnjenja jeste spremanje letelice za poletanje u tim uslovima, pre svega da se zaštiti od zaleđivanja jer svako fino zaleđivanje na upravljačkim površinama aviona ili na motoru može biti opasno.

Zbog toga se, objašnjava Vojinović, letelice premeštaju na posebnu lokaciju gde se pomoću tečnosti za razleđivanje uklanja taj sloj, a zatim se pomoću druge tečnosti sprečava stvaranje novih naslaga.

„Zbog procesa razleđivanja dešava se zagušenje jer se ne može ceo tok opsluživanja aviona deseti kao kada nema snega“, kaže Vojinović.

Kada je reč o sletanju, glavni problem predstavlja vidljivost.

„Svaki veći aerodrom poseduje uređaje, kao i naš aerodrom, za sletanje aviona pomoću instrumenata, kada je slaba viljivost. Većina međunarodnih aerodroma ima impresivne tehničke mogućnosti kako bi avion sleteo kad se gotovo ništa ne vidi, ali mora opremu da ima i avion, a i piloti da budu obučeni. Nekada se može desiti da bude disparitet preduslova, da se nekada sletanje otkaže i retko da se aerodrom zatvori zbog meteoroloških uslova“, rekao je Vojinović.

Na pitanje šta mogu da urade putnici kojima su odloženi ili preusmereni letovi, Vojinović odgovara da uvek mogu da se žale nacionalnom regulatornom telu, ali da je mala verovatnoća da će se postupak po njih uspešno završiti kada je reč o višoj sili poput vremenskih uslova.

(RTS)


Ostavite komentar