Sećanje na nevine žrtve NATO napada na voz u Grdeličkoj klisuri – zločin, a ne greška

Tišina je obavila Grdeličku klisuru. Dani su ovo za tihovanje i sećanja. Naviru, na strašan zločin i nevine žrtve. U trenutku kada je prva bomba pala na putnički voz Vladimir Nikolić je bio u kući udaljenoj od stratišta pedeset metara.

„Ne može da bude da nisu znali, to je namerno, namerno je urađeno, nikad ne može da se zaboravi. Ljudi koji su goreli u vagonu, kondukteru glava odsečena, ljudi su skakali u Moravu, Morava bila velika,  nisu znali, ošamućeni ljudi, nalazili smo delove tela pored moje kuće, stradalo je mnogo ljudi“, priča Vladimir Nikolić.

Da je reč o zločinu, a ne greški, svedoči i elektroinženjer Srba Dimitrijević, bivši radnik Hidrometeorološkog zavoda

Protivgradni sistem Hidrometeorološkog zavoda bio je 78 dana živi radar, oko i uho Srbije, deo Centra za vazdušno osmatranje i uzbunjivanje.

„Naš strelac iz Oraovice je prijavio dva aviona koja kruže i voz koji se kreće. Jednog momenta sav usplahiren je rekao  – pa oni su pogodili voz, voz gori, javljajte brzo službi hitne pomoći. Naš strelac je javljao da oni i dalje kruže i pitao se neće valjda ponovo da gađaju, ponovo su gađali“, ispričao je Srba Dimitrijević, 

Putnički voz 393 granatiran je sa četiri projektila.Zvanično 15 mrtvih i 44 ranjena putnika. Koliko su mogli, meštani Grdelice su spasavali.

„Došle se sanitetske ekipe iz Grdelice i ljudi, meštani ovog mesta da pomognemo, bili smo na putu 20 do 30 metara od voza gde je goreo, oni su slali još rakete“, rekao je Vladimir Nikolić. 

Samo nekoliko minuta posle vatrogasaca na licu mesta bila je ekipa RTS-a. Snimci bezumlja Zorana Stamenkovića obišli su svet.

„Najteži teren koji sam za svoj radni vek imao da snimim, snimio sam voz koji je bio pod vatrom, koji je goreo, vatrogasci ispred nas samo što su počeli da gase požar, iznosili su mrtve ljude, ugljenisane leševe, posle tog ulaska u voz mi smo izašli otuda crni“, rekao je Zoran Stamenković, snimatelj RTS-a u penziji.

Četvrt veka je prošlo. Šestogodišnji Branislav danas bi osnovao svoju porodicu. Mladi naučnici Ana i Ivan proslavili bi srebrnu svadbu. Simeon i Jasmina bi uživali u nerođenom detetu. Kako zaboraviti uništene živote i prekinute snove.

Kraj železničkog mosta i spomen-obeležja pored Južne Morave usporiće vozovi u podne, da ne zagluše molitve porodica stradalih putnika i dvojice železničara.

(RTS)