Sećanje na junake Kajmakčalana – moguće je pobediti i onda kada se čini da je to nemoguće

Zvono nad humkama večitih stražara – u znak sećanja na div junake. Iz podnožja planine Nidže, svake godine pešači se do vrha.

Ovde na Kajmakčalanu koji se nalazi na 2.500 metara nadmorske visine teško je doći i džipovima. Danima je srpska vojska ovde jurišala na tri reda bugarskih rovova koji su bili opasani bodljikavom žicom. Bila je je to jedna od najveličanstvenijih bitaka tokom Prvog svetskog rata. Naravno, broj poginulih bio je ogroman.

Njih 4.653 ostavilo je kosti na na Kapiji slobode. Tri četvrtine pripadnika Drinske divizije, 4. užički, 5. valjevski i 6. šabački puk sada počiva u kosturnici.

„Svaki Srbin mora da se potrudi jednom u životu da se popne na Kajmakčalan i da prođe tim putem borbe i slave. Ti ljudi kojima danas odajemo počast ovde to su zaslužili. Da mi danas nismo došli ovde njihova bi žrtva bila uzaludna. Naš dolazak ovde, naša molitva za njihovu dušu, pevanje naše himne na ovom mestu pokazuje da su oni zaista pobedili“, rekao je Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Opelo u crkvi Svetog Ilije i čas istorije. Na državnoj ceremoniji na godišnjicu bitke na Kajmakačalanu – poštovaoci stradalnika iz svih krajeva u kojima Srbi žive.

„Siguran sam da i ovi div junaci nad čijim senima danas pričamo i pevamo na neki način to vide i čuju i da se ta njihova žrtva tim dokazuje i traje kroz vekove“, poručio je Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske.

„Pre svega sam ovde došao sa članovima Pokrajinske vlade jer su ovi div junaci, kako piše ovde na spomen obeležju, na vrhu Kajmakčalana zaslužni zbog toga što mi danas u srpskoj Vojvodini uživamo slobodu, da vas podsetim da je nakon probijanja Solunskog fronta, nakon krvavih borbi ovde na Kajmakčalanu nakon 46 dana, oslobođen Beograd, a nekoliko dana nakon toga i Vojvodina“, rekao je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

„Mi svi ovako sabrani danas svedočimo da nismo zaboravili naše junake sa Kajmakčalana, sa Dobrog Polja, ali i junake sa Cera i Kolubare i junake sa Bregalnice“, kaže istoričar Dejan Antić.

Šta je Kajmakčalan, na kojem su granate toliko tukle srpsku vojsku, da je vrh planine niži skoro tri metra.

„Izvor inspiracije, dokaz da je moguće pobediti i onda kada se čini da je to nemoguće, dokaz da su ljubav, vera i nada zaista neprolazne vrednosti i da svi mi imamo na koga da se ugledamo“, kaže Jovan Aleksić iz Kosovske Mitrovice.

U crkvi sagrađenoj od ostataka granata i oružja počiva srce velikog prijatelja srpskog naroda Arčibalda Rajsa. Na kraju hodočaća pomen i u kosturnici na Kajmakčalanu, gde počivaju znani i neznani.

(RTS)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike