Motivisane političkim i ideološkim razlozima – tako Apelacioni sud ocenjuje odluke Državne komisije. Kalabić je, smatraju, lišen prava na život, imovinu, pa su se stekli i uslovi za njegovu rehabilitaciju. Za unuku koja je pokrenula postupak i njen pravni tim, to je kraj decenijskog procesa.
„To su pomešane emocije, nakon deset godina borbe, veliko olakšanje i zadovoljstvo, jer su oni imali cilj da skinu ljagu sa imena svog Nikole Kalabića. Ovim se formalno-pravno poništavaju odluke koje se odnose na Kalabića, istorijski aspekt se ne dira“, kaže advokat Goran Branković.
O Kalabiću i pripadnici JVuO imali negativno mišljenje
Na rehabilitaciju Kalabića, kao i na njegovu istorijsku ulogu, istoričari gledaju nešto drugačije.
Istoričar Aleksandar Životić ističe da je karakteristično to što o Kalabiću negativan stav imaju ne samo ideološki protivnici, već se mogu naći i svedočanstva pripadnika Ravnogorskog pokreta koji smatraju da je njegovo delovanje štetno.
Zašto nije razmatran masakr u Vraniću
U postupku za rehabilitaciju Kalabića saslušana su četiri istoričara. Sud je razmatrao dostupnu arhivsku građu, kao i proceduralno-formalni aspekt odluka Državne komisije.
Branković navodi da su svih sedam odluka raspravili i utvrdili da Kalabić ne može biti proglašen za neprijatelja.
„To je suština, ovde se gleda formalno-pravni aspekt prirode odluka koje se odnose na Kalabića. Zato u ovom postupku nisu ispitivani događaji koji se odnose na selo Vranić, Kopljare, koji se povezuju sa likom Kalabića, jer nisu obuhvaćeni odlukama Državne komisije“, kaže Branković.
Za sudije proces je završen, za istoričare počinje novi
Završen sudski postupak, međutim, za istoričare otvara nov proces.
Životić ističe da istorijska nauka kao takva ne trpi štetu, jer ima svoje postulate i metode.
„Ako gledamo na javnu istoriju i kulturu sećanja, taj diskurs naše nauke pretrpeo je itekako velike udarce, jer pri ovim procesima nema jedinstvenog stava. Rehabilitovani su neki koje je nemoguće rehabilitovati“, dodaje Životić.
Ko još čeka rehabilitaciju
Rok za podnošenje novih zahteva istekao je pre sedam godina.
Međutim, ostalo je još predmeta koji čekaju pravnosnažne odluke.
Do sada, među hiljadama zahteva bili su i oni koji se odnose na članove porodice Karađorđević, Slobodana Jovanovića, Žanke Stokić, Radoslava Grujića…
Posebno interesovanje pratila je rehabilitacija komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića i odbačeni zahtev za rehabilitaciju predsednika Vlade tokom okupacije Milana Nedića.
(RTS)