Na Internetu može da se pronađe nekoliko oglasa u kojima se prodaju placevi na obali Save. Svi su privatni, uknjiženi i prostiru se do same reke. To znači da se nalaze u zoni vodnog zemljišta, što ne bi smelo, kažu stručnjaci.
„Vodno zemljište je u zakonu o vodama prepoznato kao javno dobro zajedno sa vodenom površinom, tako da može biti samo u vlasništvu države. Pokušaj prenamene iz javne svojine u privatnu je sigurno u suprotnosti sa zakonom“, objašnjava dr Aleksandar Anđelković sa Šumarskog fakulteta.
Katastar, iz nikome jasnog razloga, ne poznaje kategoriju vodnog zemljišta
Dakle, između reke i privatnog placa, prema zakonu, mora da postoji prostor koji je javna svojina.
Međutim, Katastar, iz nikome jasnog razloga, ne poznaje kategoriju vodnog zemljišta.
Moguće je, kaže advokat Aleksandar Radivojević, da je ostalo upisano vlasništvo fizičkog lica zbog nesavršenosti pravnih propisa, i drugog pravnog propisa koji se tiče načina upisa u katastar, jer katastar ne poznaje obavezan upis javnog vlasništva.
„Postoji mogućnost da pojedinci imaju odavno upisano vlasništvo nad parcelama koje izlaze na samu reku. To nije kršenje zakona, zato što su oni jednostavno upisani u katastru“, navodi Radivojević.
U takvim slučajevima država, ako je potrebno, može da otkupi zemljište.
U zakonu o vodama piše da vodnim zemljištem upravlja javno vodoprivredno preduzeće. Ideja zakona jeste da se resursi reka zaštite tako što će tim područjem upravljati državna preduzeća.
U praksi se vidi da nije tako. Iz „Beogradvoda“ kažu da im je Zakonom o izmenama i dopunama zakona o vodama iz 2016. godina ukinuta nadležnost nad vodnim područjem grada.
Na pitanja kakvi su propisi u vezi sa tim i da li je moguće uknjižiti plac do same reke, iz „Srbijavoda“ kažu da nisu nadležni.
Šta sme da se gradi – tu je zakon jasniji
Bez obzira na to ko je vlasnik, postavlja se pitanje da li i šta sme da se gradi na tom području. Tu je zakon jasniji.
„Na novobeogradskoj strani, tamo u delu prema reci od savskog nasipa, gde su reni bunari, tamo imate sagrađen veliki broj objekata od čvrstih materijala, potpornih zidova, nasutih puteva. To je sve na javnoj svojini, na vodnom zemljištu, to je sve nezakonito i ne može da bude legalizovano“, ističe Aleksandar Anđelković.
Rešenje je da se prvo utvrde granice vodnog zemljišta, zakon u pripremi
Ekipa RTS-a želela je da sazna i koliko je uknjiženih placeva u priobalju i koja je procedura, ali iz Javnobeležničke komore su uputili na Katastar, a odatle ponovo na Javnobeležničku komoru.
U gradskoj inspekciji, takođe, upućuju na Katastar. Rešenje jeste da se prvo utvrde granice vodnog zemljišta, a to radi Ministarstvo poljoprivrede, pa da potom država otkupljuje to zemljište ukoliko je privatno.
U Ministarstvu kažu da je u toku priprema zakonskog akta koji bi omogućio da se te granice utvrde i na taj način bi pojam vodnog zemljišta bio drugačije regulisan.
(RTS)