Prijateljstvo ne bledi više od sto godina – sećanje na dane kada je srpska vojska osvojila srce Krfljana

Selo Lijapades okićeno je uz grčke – i srpskim zastavama. Dani su kada se slavi bliskost dva naroda, a Krfsko društvo grčko-srpskog prijateljstva i udruženje „Sveti Srb i ja“, na ovo ostrvo su doveli oko 200 prijatelja iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, i svima je bilo jasno da to nije turistička, ili kulturna manifestacija, već mnogo više od toga.

Krfljani blokirali aerodrom 1999.

Janis Teperklis, predsednik Regije jonskih ostrva seća se da su tokom bombardovanja Srbije 1999. godine blokirali sopstveni aerodrom, kako avioni NATO-a ne bi mogli da ga koriste.

“Uvek je bilo izazova, ali je prijateljstvo sa Srbima neprikosnoveno“, ističe Teparklis.

A počelo je 1916. godine kada je na Krf, sa 90.000 stanovnika, stigla srpska armija sa više od 130.000 vojnika. I osvojili su samo – srca Krfljana.

U izgnanstvu je život nastavljen, zasedala Narodna skupština, otvorena srpska štamparija, a Grci su, bez dvoumljenja i hramovni prostor svojih crkava ustupili izbeglim Srbima.

Postojala su tada na Krfu i sportska i kulturna društva, a u gradu su se mogli videti i natpisi: Uprava topčiderskog kaznenog zavoda, Okružni sud kragujevački, pa i Načelnik sreza kragujevačkog.

Poštenje srpskih vojnika – zalog prijateljstva

Dostojanstvo i poštenje srpskih vojnika tokom tih nekoliko meseci oporavka na Krfu, ostalo je kao predanje i zalog prijateljstva budućih naraštaja.

Dora Kefaloniti iz Analipsisa na Krfu želi da ispuni želju svog oca, koji je to obećao svom ocu – da se njihovo imanje, na kome je, kako se veruje, sa instumentima sahranjen čitav vojni orkestar Moravske divizije, pokloni srpskom narodu.

„Tako će i biti“, poručuje ona.

U danima proslave prijateljstva dva naroda volonteri su i uređivali mesto gde će uskoro početi izgradnja srpskog obrazovnog kampa.

Širom ostrva je odata pošta stradalnicima, i kraj Plave grobnice, na ostrvu Vido, svetu erhijerejsku liturgiju služio je mitropolit Krfa, Paksona i Diapontijskih ostrva, gospodin Nektarije, uz sasluženje igumana manastira Hilandar, arhimandrita Metodija i sveštenika iz Srbije i Crne Gore.

Da se herojstvo i zavet pamte, a dobro, dobrim vrati.

(RTS)