Pravi kodeks i pogrešni ljudi – gde je crvena linija između privatnosti i prava javnosti da zna

Gde je crvena linija između prava javnosti da zna i prava na privatnost, kako mediji izveštavaju o slučaju nestale dvogodišnje devojčice iz Bora – teme su o kojima su u Beogradskoj hronici govorili profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Kulić i glavni urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević.

Milica Kulić, osim što profesor novinarstva na FPN, izveštavala je o nestanku Tijane Jurić.

„Ono što je meni tada bio utisak jeste višak informacija. I danas kada se setim svega što se našlo u tom programu, srećom ne kod nas, mi smo program i žrtvu i njenu porodicu vrlo čuvali od zlih informacija i od onoga što ne bi trebalo da se nađe, a što je izuzetno curilo iz policijskih istraga, mi smo program čuvali, ali kolege nisu i sećam se viška informacija. I danas kada razmislim o tome, samo razmišljam šta nije trebalo da bude u programu, a ne šta je trebalo“, kaže Kulić.

Velika glad za informacijama – od čega zavisi brzina objave

Glad za informacijama je velika i svi žele da budu prvi koji će je objaviti.

Glavni urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević objašnjava da vreme koje je potrebno da se vest nađe na sajtu, a da bude tačna i proverena, zavisi od koga informacija dolazi.

„Ako dolazi iz zvaničnog izvora, u formi saopštenja, onda koliko ti je tehnički potrebno samo da ubaciš i da objaviš, odmah, tu nema granice“, navodi Stanojević.

Međutim, napominje, ako je informacija neproverena, ne sme se objaviti bez potvrde kojoj se može verovati.

„Obično se kaže da proveriš iz dva izvora, da ne bude iz jednog. Nekad se dešava da oba izvora zapravo kreću od iste stvari, pa suštinski proveravaš iz jednog izvora, samo su dva čoveka koji ti prepričavaju istu stvar. Tako da nije to uvek sigurno“, kaže Stanojević.

Novinarski kodeks – prave poruke i pogrešni ljudi

Glavni urednik Internet portala RTS-a ukazuje da novinarski kodeks ima dosta definisane opšte situacije, ali da postoje sive zone.

„Postoji, naravno, ona siva zona kad nisi siguran baš da li je to što ti radiš po kodeksu ili nije po kodeksu, da li imaš pravo da napraviš jedan korak više ili nemaš“, napominje Stanojević.

Smatra da novinari ne bi trebali prvi da dolaze do izvora do kojih policija može da dođe, ali da je veći problem da novinari stvaraju mišljenje i osećanje kod javnosti da istraga treba da ide u nekom pravcu, a da ona zapravo ne ide tamo.

Kulić ocenjuje da je novinarski kodeks vrlo jasan, ali da se o njemu govori pogrešnim ljudima.

„Dakle, čoveku kome treba da kažete – nemoj da objavljuješ lažnu informaciju, ja mislim da je to praktično uzaludan posao, jer on je svesno objavio lažnu informaciju“, objašnjava profesorka.

Ime, snimci, podaci – šta treba objaviti

U javnosti su prisutne informacije o dvogodišnjem detetu, koje negde ostaju zabeležene – kako se dete zove, slika, podaci o porodici.

Kulić smatra da je u fazi potrage važno znati kako se dete zove, na koje ime se odaziva, ali ne misli da je dobro što je objavljen snimak iz Beča.

„Meni i dalje nije jasno koliko je doprineo snimak u javnosti nekim ljudima u Beču. Ako je došlo do toga da se to dete nalazi u Beču, ja mislim da je to policiji samo odmoglo“, ocenjuje Kulić.

Stanojević, takođe, nema dilemu da ime sme da se objavi i da se koristi dok se ceo proces ne završi.

„Posle toga se već otvara pitanje da li treba da se koristi dalje ime kad dete bude pronađeno“, dodaje Stanojević.

„Nekada je velika vest i kad nema vesti“

Generalno je posao medija, objašnjava urednik Internet portala RTS-a, i obrazovni i možda vaspitački.

„Znači, da prosto dajemo primer šta treba, a šta ne treba objavljivati. Dakle, čak i nekad kad neke informacije imamo, samom činjenicom da ih ne izgovaramo, dajemo primer da to nije dobro raditi“, ističe Stanojević.

Prema njegovim rečima, postoji pritisak i javnosti i vlasnika da sajt ima više klikova, zbog čega se onda pravi taj korak više.

„Ali nekada je velika vest i kad nemate novih vesti. Znači, ljudi moraju da prepoznaju takođe da to što još ne znamo dalje, neki podatak više, da to takođe jeste vest“, kaže Stanojević

U vreme društvenih medija i mogućnosti da svako objavi bilo šta, zaključuje Stanojević, jako je važno da građani budu sumnjičavi prema svemu što čuju, ako nisu sigurni da je taj izvor neko kome mogu verovati.

(RTS)


Ostavite komentar