Posle dve velike tragedije i masovnih ubistava koja su nezapamćena u našoj zemlji, formirana je Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih. Koordinisaće odgovor na potrebe pogođenih osoba – porodica žrtava, učenika i nastavnika. Stručnjaci traže formiranje specijalizovanih i stalnih timova.
Marina Nadejin Simić ističe da smo i posle 13 dana od tragedija tužni, uplašeni, zabrinuti, neko je ljut, a neko još uvek ne može da se suoči s onim što se dešavalo.
„Ono što vidim kao jednu pozitivnu stranu je što se ljudi ujedinjuju da pokušavaju da isplaniraju neke aktivnosti koje će pomoći“, navodi psiholog.
Što se tiče Društva psihologa, ocenjuje da su s ministarstvima zdravlja i prosvete uspeli da stabilizuju sistem podrške za decu iz ugroženih škola. To nisu samo škole „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu, već su pokrivene i još neke druge škole.
„U početku je bilo veoma teško, jer se suočavate s nečim našta niste bili spremni, što je bilo dramatično i vrlo intenzivno, ali uspeli smo da napravimo jednu podršku i to sada ide nekim svojim tokom i prilagođavamo se aktuelnim potrebama dece“, kaže psiholog.
Dodaje da im je na raspolaganju 250 volontera psihologa koji su se javili odmah posle tragedije. Komuniciraju onlajn ili telefonom, a jedan grupa ide u škole na razgovore.
U Oš „Vladislav Ribnikar“ je dnevno pet do šest psihologa. Rad s učenicima i roditeljima te škole je, objašnjava psiholog, potpuno individualan i prilagođava se situacijama. Tu su stručnjaci koji su posebno edukovani za rad u kriznim situacijama i pomažu i osoblju škole i upravi da se koliko je to moguće organizuje neki školski život.
Važan sistem prevencije mentalnog zdravlja
Nadejin Simićeva ukazuje da smo do sada mentalno zdravlje uzimali, kako kaže, zdravo za gotovo. Zato očekuje da će Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, postaviti sistem sa stručnjacima koje imamo, koji će raditi i na prevenciji i razvoju kulture nenasilja.
U tom timu su Institut za mentalno zdravlje, Društvo psihologa, Unicef, a pridružile su se i neke međupartnerske organizacije, između ostalih i norveška vlada. Reč je o zemljama koje su imale različite tragične situacije i imaju iskustva.
Što se tiče svakodnevne eksalacije i nataložene agresije, kopiranja određenih situacija, psiholog naglašava, da prvi koraci moraju biti da se podrška proširi i na druge škole u Srbiji.
„Desio se jedan zemljotres, nešto što je vrlo dramatično, vrlo intenzivno i celo društvo je uznemireno. Ne možemo meriti stepen ugroženosti, ali je celo društvo uznemireno, uznemiren su i deca. Savremena deca imaju generalno problema s onim što mi zovemo emocionalne i socijalne veštine i nisu baš uvek snalažljiva uz sve informacije koje imaju. Nisu uvek najbolje spremni za život“, ukazuje psiholog.
Poručuje da deca i roditelji u Srbiji žele podršku, međutim psihologa je malo.
(RTS)