Penzioneri na šalterima apoteka računaju imaju li novca za terapiju, neki moraju da se vrate po recept za jeftiniji lek

Kada legne penzija, mnogi penzioneri iz pošte idu pravo u apoteku, jer zdravlje nema cenu – ali, imaju je lekovi.

Većina penzionera ne dobacuje do prosečne penzije, koja je u decembru iznosila 39.850 dinara, a stanje u novčaniku značajno diktira koliko mogu da ulože u svoje zdravlje.

„Onima koji imaju visoke penzije neće biti skupo da izdvoje mesečno 20.000 dinara za lekove. Ko ima penziju tek nešto više iznad 20.000, njemu je i 1.000 dinara veliki izdatak. Šta rade – odriču se nekih, suplemente ne uzimaju, uzimaju prepisane i to uglavnom one gde je minimalna participacija“, kaže Nadežda Satarić iz Udruženja „Amiti“.

Neki u apoteku dođu s jednim receptom, a kada se na šalteru presaberu, vrate se kod lekara po drugi recept.

„Dešava se da kada dođu da podignu propisanu terapiju, ali nemaju novca za skuplji lek novije generacije. Upućujemo ih kod izabranog lekara koji će eventualno da promeni lek za jeftiniji iz iste grupe za isto hronično oboljenje. Lekovi koji su na A listi, plaćaju 50 dinara po kutiji participaciju ili su osobođeni plaćanja. Lekove na A1 listi plaćaju procentualno učešće od 10 do 90 posto“, navodi Jelena Lečić iz Apoteke „Beograd“.

Predlog državi kako bi se pomoglo ugroženim penzionerima

Lekari se kada određuju terapiju, kažu, prioritetno vode time da bude odgovarajuća i da pacijentu objasne zašto je važno da koristi to što mu je prepisano.

„Na zdravstvenim knjižicama vidimo uglavnom da li su socijalno ugroženi ili ne. Ako taj podatak znamo, vodimo računa o cenama, ali ako je nešto neophodno i skuplje, lekar mora da naglasi pacijentu. Dešava se, ne kažem da je često – od jedan do tri odsto, da ima onih koji zbog skupoće ne uzimaju terapiju“, ističe sr Snežana Despotović Kušljević, načelnica Opšte medicine Doma zdravlja Palilula.

Udruženje „Amiti“ predlaže meru.

„Za skuplje lekove bilo bi veoma važno da država preuzme veći deo troška, a da bude manja participacija za korisnike“, objašnjava Satarićeva.

Koristi penzionerske kartice

U međuvremenu, od koristi može biti penzionerska kartica, bar kada je reč o popustima na suplemente, čajeve, kreme i slične proizvode.

Povodom naše molbe za sagovornika, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uputili su nas na Fond PIO, ali iz Fonda do zaključenja priloga odgovor nije stigao.

Možemo li svi zajedno doći do toga da se posle pošteno završenog radnog veka niko ne oseća poniženo jer sebi ne može da priušti neki lek.

(RTS)


Ostavite komentar