Pedofilija na internetu – ko su predatori među nama

Kodno ime „Armagedon“, meta – pedofili koji vrebaju preko interneta. Od početka akcije koju MUP kontinuirano sprovodi 14 godina, privedeno je više od 440 osoba. Pre pet dana je širom zemlje uhapšeno sedam osoba, a zaplenjeni su i dokazi.

Od početka sprovođenja akcije, 2010. godine, od osumnjičenih je oduzeto 382 mobilna telefona, 431 hard disk, 688 DVD-a, 102 laptopa, 33 SD kartice, 116 SIM kartica, 93 prenosive memorije, 60 računara, 14 tablet uređaja, dva foto-aparata i četiri kamere.

Na tim sredstvima predatori čuvaju pornografski materijal.

Vrebanje mogućih žrtava

Vrebanje počinju tako što se predstavljaju kao vršnjaci i prijatelji, sa žrtvom mesecima grade odnos poverenja.

Ne rade to samo nepoznati ljudi preko društvenih mreža i video-igrica. Neretko su to muške figure bliske deci – očevi, stričevi, ujaci.

„Kad dete dobije predlog da se vide, da se upoznaju uživo, ono to ne vidi kao pretnju, vidi kao način da upozna uživo svog prijatelja i to jeste onaj momenat kada predatori koriste pretnje, ucene, kada koriste grižu savesti, strah, stid kod deteta da ga uvuku u taj krug zlostavljanja koji najčešće traje i mesecima i godinama“, kaže psiholog Nina Davidović.

Koliko takvih ljudi ima u Srbiji, gde žive i rade – ne zna se. Zna se, kažu stručnjaci, da ih ima svuda – u svim sredinama, profesijama, i mladih i starih.

Češće su muškarci, ali ima i žena.

Stručnjak za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Saša Živanović kaže da ne postoji tačna procena profila internet pedofila.

„Mi smo radili istraživanja koja su to lica internet pedofili, kakvog su nivoa obrazovanja, da li su iz ruralnih, urbanih sredina i nikad nismo mogli da dovedemo do zaključka, tačna procena ne postoji, ali postoje istraživnja da u svakom sekundu na internet mreži vreba 750.000 pedofila širom sveta“, navodi Živanović.

Formiran registar pedofila

Srbija je 2015. godine oformila registar pedofila, u koji je upisano više od 700 ljudi, kojima su izrečene pravosnažne presude.

Više od 90 odsto njih su povratnici. Zato se deo javnosti zalaže da registar, kao u susednoj Severnoj Makedoniji, postane javan.

Iz centara za nestalu i zlostavljanu decu smatraju da bi registar trebalo da bude javan, kako bi preventivno delovao i na prestupnika, ali i na roditelje da bi mogli na kvalitetan način zaštititi svoju decu znajući ko im se nalazi u bliskom okruženju.

„Teško je zaštititi se od ovog problema ukoliko nisu roditelji i deca dovoljno dobro edukovani“, kaže Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Jurić smatra da je edukacija potrebna i sudijama jer su izrečene kazne često minimalne.

Iako Krivični zakonik propisuje da internet predatore čeka zatvor od jedne do osam godina, dešava se da im budu izrečene i samo novčane kazne.

(RTS)