Stari železnički most nema nikakvu funkciju više od 5 godina. Iako nije bezbedno ni hodati po njemu, zatekli smo radnike koji, kako kažu, utvrđuju stanje i zakucavaju daske da bi mogli koliko toliko bezbedno da se kreću. Kažu, konstrukcija je stabilna i nema dubinske korozije, makar na prvi pogled. To nisu loše vesti, ali ostaje pitanje šta će biti nova funkcija mosta. Ideja ima mnogo, a mi smo prvo razgovarali sa građanima.
„Ideja je prezentovana pre par godina i tu ideju smo poslali na konkurs grada Beograda pre dve, tri godine međutim nismo dobili nikakav odgovor. Ideja da ovo postane biciklističko pešački most je sastavni deo projekta zeleni koridori Beograda kojom je planirano povezivanje biciklističko pešačkom infrastrukturom od Novog Beograda do ovog mesta“, rekao je Petar Stanić iz Udruženja građana bloka 70 i 70a.
Kažu da bi to bilo važno za povezivanje Novog Beograda sa ostalim delovima grada.
„Uradili smo projekat, prezentacija Zeleni koridori Beograda može da se nađe na stranicama našeg udruženja, zajednička akcija, Blok 70 i 70A i mi ćemo uskoro krenuti sa formiranjem jedne fondacije koja će se baviti razvojem urbane i održive mobilnosti i nadamo se da će oni koji budu vodili ovaj grad biti partneri u tom poslu“, kaže Stanić.
Krajem osamdasetih godina bilo je izvesno da će most biti srušen i da će na njegovom mestu biti novi betonski. Dragana Korica je 1989. odbranila diplomski rad na temu Arhitektonsko urbanističko rešenje rekonstrukcije starog železničkog mosta na Savi u Beogradu sa planom kako revitalizovati most i iskoristiti postojeće resurse.
Visina mosta pravi probleme
I njena ideja je bila da most bude pešačko-biciklistički, ali i da gornjim delom konstrukcije ide magnetni voz koji bi povezivao centar sa Starim sajmištem.
„Druga inicijalna ideja, kako most ostaviti u životu jeste proistekla iz problema koji most ima a to je što je on nizak u odnosu na druge mostove na Savi. Time predstavlja problem za plovnosti i kada je u pitanju vodostaj i veći brodovi. Uspostavljajući te dve ideje došlo je do toga da se u srednjem pojasu planiranim rešenjem desi da po potrebi može taj srednji pojas mosta da se odigne i obezbedi plovnost“, kaže arhitekta Dragana Korica.
Takođe, prema zamisli Dragane Korice, u zoni stubova, mogli bi da se naprave restorani ili vidikovac i drugi sadržaji zanimljivi turistima. Postojalo je i rešenje za dve manje marine, levo i desno, za zaustavljanje brodića i čamaca. Kako kaže naša sagovornica, sve je to pitanje i struke i tehnike. Zvanično, još nije odlučeno o sudbini starog železničkog mosta.
„Da li omogućiti plovnost velikim turističkim brodovima ili prevagnuti da je zaista neophodno podrška saobraćajna gradu i grad sada razmišlja da to prerste u tramvjski most, i to je neka od opcija o kojoj se priča“, kaže Korica.
Čini se da će proći još vremena do zvanične odluke. Pitanje je i da li će most, koji je tu još od 1884, uopšte ostati na reci.
(RTS)