Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je, prema dosadašnjem iskustvu potrošača, najrevnosnija – svakodnevno se kontrolišu pekare, prodavnice prehrambene robe i svi koji učestvuju u lancu ishrane.
Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede rekao je za RTS da od vrste službe zavisi šta se sve kontroliše u pekari, navodeći da kontrole mogu da budu redovne, planirane, vanredne, kao i po prijavama potrošača.
„Svaka kontrola zahteva nalog. Ako je kontrola, na primer, redovna, to podrazumeva rendgenski snimak higijene na prvom mestu i dokumentacije koja se vodi. Tu nailazimo na više problema“, kaže Vujović.
Koliko ima inspektora
Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede ima oko tri hiljade inspektora i u proteklom periodu su zaposlili više njih.
„Resursi u Beogradu su realni, prema mogućnostima. Taj broj koristimo, sa jednim ozbiljnim alatom, kao što je procena rizika, da izaberemo objekte koji su sumnjivi“, navodi Vujović.
Govoreći o kontroli kioska i objekata koji uslužno prodaju peciva kod škola, Vujović objašnjava da su i oni pod nadzorom Ministarstva.
„Malo je drugačiji pristup kontroli. Pratimo dokumentaciju, sledljivost robe. I taj hladni lanac, kada je reč o smrznutom pecivu, treba da obezbedi uslove – sačuvano, ispečeno i ponuđeno đacima ili običnim potrošačima. Isto važi i za meso“, navodi Vujović.
Šta ne sme da se nađe u hlebu
Naglašava da su kontrole, kada je reč o higijeni, vrlo rigorozne, ali i da proveraju, na primer, koliki je procenat raži u raženom hlebu.
„Kontaminenti, hemija i mikorobiologija, strogo, ne smeju da se nađu u hlebu i pecivu. Tragamo i za tim zašto se tako nešto desilo. Ti objekti su pod posebnim nadzorom. Imamo i takvih slučajeva“, priča Vujović.
Govoreći o beskvasnom hlebu koji se sve više kupuje, Vujović kaže da se za njegovu proveru koristi posebna i stara tehnologija.
„Ne stavlja se standardni kvasac u hleb. Izaziva se vrenje preko mase i proces traje duže. Hleb je specifičnog mirisa, kao i korica. Ljudi ga vole i zato je skuplji“, ukazuje Vujović.
(RTS)