Novo ruho deponije „Vinča“ – struja i grejanje od spaljivanja otpada, prečišćena voda ispušta se u Dunav

Šest tona smeća kranom se premešta u posebnu komoru, a odatle u kotao gde se na temperaturi od 800 stepeni spaljuje. Sagorevanjem smeća dobija se toplotna i električna energija, a sve se kontroliše iz centralne sobe.

„Značajno je što će se 340.000 tona otpada sagorevati u toku jedne godine. Neće završiti na deponiji, što je veliki doprinos poboljšanju životne sredine oko ‘Vinče’, ali i u Beogradu“, poručuje Vladimir Milovanović, direktor „Beo čiste energije“.

Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta objašnjava da svakog dana koristimo tu električnu energiju, ali da ne znamo koji je deo došao iz „Vinče“, a koji iz Obrenovca.

„Sa druge strane, deo zagrevane tople vode prebacuje se u toplanu na Konjarniku i postaje deo sistem daljinskog grejanja, što znači da imamo direktan benefit“, kaže Jovović.

U „Vinču“ i dalje dnevno stiže nekoliko stotina kamiona komunalnog otpada, ali sada se istovara u bunker spalionice.

Pokrivanje zelenilom

Sistem, zbog problema sa turbinom, još ne radi sto odsto, pa je do sada isporučen 31 megavat toplotne energije. Kroz nekoliko meseci, kažu, i to će biti rešeno.

„U prostoriji su kontrolni ormani sa opremom. Milioni metara kablova dovode signale od različite opreme u polju, a odatle se šalju u kontrolnu sobu“, navodi Milovanović.

Stara deponija koja je skoro pola veka služila za odlaganje smeća i gde se nalazi više od deset miliona tona otpada, biće sanirana i prekrivena zelenilom.

„Ključno je da se stara deponija stavi pod punu kontrolu. Iako je teško kontrolisati, jer dole nema folije i onoga što moderne deponije imaju, time bi mogli da se izbegnu požari“, kaže prof. dr Aleksandar Jovović.

Spalionica radi „udarnički“

U podnožju deponije je postrojenje za tretman procednih voda koje radi već godinu i po. Planirano je da se godišnje preradi 90.000 kubnih metara vode.

„Putem kanala i cevovoda sve procedne vode koje nastanu na novoj i staroj deponiji i na celom kompleksu, prečišćavaju se“, ukazuje Vladimir Milovanović, direktor „Beo čiste energije“.

Tako se čista voda ispušta u Dunav. U Evropi ima oko 500 spalionica otpada, ali tamo se mnogo više smeća reciklira.

Trebalo bi da sistem reciklaže i kod nas bude bolji, kažu stručnjaci.

Međutim, Grad još nema potrebne kapacitete za to, pa je u spalionicu u prethodne dve godine stiglo oko 200.000 tona otpada više nego što je planirano.

(RTS)