Nove oznake na konzervama sa ribom – šta pokazuju

Hiljadama kilometara daleko na obalama Tihog okeana, love ih japanski ribolovci. To je početak njihovog puta. Kraj za neke je i kod nas. Spakovane u konzerve i poređane na rafovima.

Odnedavno na konzervi je oznake koja pokazuju da je riba ulovljena u rizičnim područjima. To znači da ih ribolovci hvataju na mestima gde se ispušta otpadna voda iz nuklearne elektrane u Fukušimi.

“To ne znači da su ta područja radioaktivna, ali ima logike ako se uzme u obzir da je iz te nuklearne elektrane fukušima pre 20-ak dana ispuštena ponovo radioaktivna voda i to će se nastaviti u narednim godinama, dakle ima logike da je to područje bar donekle kontaminirano, i u tu svrhu mi smo dali objavu čisto da se ljudi edukuju“, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

Cunami je 2011. oštetio postrojenje u Fukušimi. Uz ranije upumpanu vodu koja se koristi za hlađenje reaktora, od cunamija koji je izazvao havariju nuklearke, do danas nakupilo se više od milion tona otpadne vode. Rezervoari su im gotovo puni. Zato je Vlada Japana odlučila nedavno da tu vodu ispušta u Tihi okean. I tako narednih 30 godina.

Relevantne svetske agencije su to podržale, međutim, susedna Kina i ribolovci iz tog područja taj plan ne odobravaju. Zato je uvoz morske hrane iz Japana u Kinu u avgustu opao za čak 67 odsto, navodi Bi-Bi-Si, iako istraživanja pokazuju da nivo radioaktivnih supstanci kod riba ne prelazi dozvoljenu granicu.

Ipak, u maju je pored elektrane, jedna ulovljena riba imala čak 180 puta veću koncentraciju opasnog elementa, cezijuma, nego što je dozvoljeno, prenose strani mediji.

Od Japana do Srbije dug put

Put ribe iz tih područja do srpskih prodavnica je dug. Uvoznik treba da dobije dozvolu od Uprave za veterinu da proizvodi pređu granicu. Inspektor konzerve šalje na analizu.

Ako rezultati zadovolje i podudaraju se sa oznakama na konzervi, proizvod se uvozi.

U laboratorijama Instituta za higijenu i tehnologiju mesa sprovode takva istraživanja. Riba može da bude radioaktivna u određenoj meri, i kao takva nije opasna za ljude, ali ne sme da prelazi propisanu granicu.

“Sadržaj radionukleida može da bude različit, mi to pratimo kao i njihovu aktivnost u nekom od uzoraka, tako da nije bilo ni neobičnih nalaza radionukleida niti povećane koncentarcije onih koji bi bili predmet monitoringa“, objašnjava dr Maja Gajić Kvaščev sa Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Naučnici tvrde da je voda koja se iz rezervoara elektrane ispusti u okean toliko mala da ne predstavlja opasnost za živi svet.

“Video sam da je reagovala Uprava za veterinu, da je to potpuno bezbedno da je izvršena kontrola i tako dalje, ali jedno logičko pitanje – da li su oni izvršili kontrolu svake limenke? U jednom tom pakovanju ima mesa od više jedinki te ribe pa puta broj pakovanja, dakle to je ogromna količina ribe“, ukazuje Dejan Gavrilović.

Dr Maja Gajić Kvaščev kaže da je Institut u obavezi da, ako nešto nije usklađeno sa pravilnikom, automatski to prijavi ispekciji Direktorata za radiacionu sigurnost.

“Mi do sada nismo imali nijednu prijavu za ribu ili bilo koje druge riblje proizovde“, navodi Maja Gajić Kvaščev.

U lancu ishrane moguće je da radioaktivna riba pojede drugu ribu, ali to su male koncentracije koje ne mogu da ugroze čoveka, kažu sa Hemijskog fakulteta.

Do sada količine bilo koje opasne materije nisu bile ni blizu dozvoljenih graničnih vrednosti. A kako kažu u Institutu, naša pravila su, kada je o tome reč, čak stroža od evropskih.

(RTS)


Ostavite komentar