Nehigijena najčešći uzrok trovanja u kafanama – ko i koliko često kontroliše ugostitelje

Da je naš zalogaj bezbedan, garantuju ugostitelji, a kontrolišu ih veterinarska i sanitarna inspekcija. U restoranu u kojem smo bili kažu da dolaze nenajavljeno, uglavnom na dva-tri meseca.

„Imamo i CIN (Centar za ispitivanje namirnica) koji mi plaćamo. Dolaze jedanput, dvaput mesečno, naravno, mi ne znamo kad će doći, oni uzimaju briseve radnika, briseve sa radnih površina, gledaju kako su skladištene namirnice. O svemu što se tiče sanitarnih knjižica oni jako vode računa, radnici u kuhinji, konobari i svi“, kaže Milica Petković iz restorana.

Veterinarska i sanitarna inspekcija proveravaju higijenu u kuhinji, kako se hrana čuva i obrađuje, na primer, da li se za sirovo meso koriste posebni noževi, daske za sečenje, a uzorke hrane šalju na Institut za higijenu i tehnologiju mesa.

„Sva hrana koja stigne na Institut, ispituje se prema Zakonu o bezbednosti hrane na različite parametre, pre svega tu se misli na mikrobiološka ispitivanja, ispitivanja kvaliteta koja podrazumevaju hemijska i senzorska ispitivanja, tu je takođe i hemijska bezbednost“, kaže dr Ivana Branković Lazić iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Nehigijena je najveći problem, kažu u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa.

„To nam nešto govori da u toku procesa proizvodnje došlo do nekih nepravilnosti. Svakako, oni kada dobiju rezultate stupaju prema tim rezultatima. To podrazumeva primenu različitih korektivnih mera. Da li su to ponovno uzorkovanje, obuke radnika i slično to sve zavisi od njih i koje su oni korektivne mere propisali“, rekla je Branković Lazić.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, predviđena kazna za stavljanje neispravnih namirnica u promet za pravna lica je od 300 hiljada do tri miliona dinara, a za preduzetnike od 250 do 500 hiljada dinara.

(RTS)


Ostavite komentar