Ne vidi, ali korača za svojim snom – za Kolju samostalnost nema cenu

Konstantin Nečeski Kolja – kako ga prijatelji zovu – on je tinejdžer, muzičar i budući filolog.

„Za mene je muzika nešto u čemu uživam, jer ti kad uzmeš da sviraš gitaru ili bilo koji drugi instrument, na taj način kanališeš energiju, ako si taj dan neraspoložen ili ako si naprotiv izuzetno raspoložen i želiš da iskažeš tu sreću i te emocije. To se najlakše radi kroz muziku“, ističe Kolja.

Inače, Konstantin govori engleski, španski i ruski, a želi da studira arapski, jer mu se to čini perspektivnim.

Mada ne poznaje drugačiji način života, kaže da mu nedostaju neke stvari u svakodnevnim obavezama na koje se već navikao, a sada više ne postoje.

„U Beogradu su ranije postojali automati u autobusima, koji su naglašavali koja je sledeća stanica. Toga više nema, ovde kod nas u Zemunu su neki radovi, ali sam primetio da su i na netaknutim delovima, automati skinuti. Sad, kako vidim iz ovog ugla, primećujem da je to meni dosta pomagalo, dok nešto ne izgubiš, ne vidiš koliko ti je to ranije značilo“, kaže Kolja.

Konstantin je iz Pančeva, pohađa školu za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Beogradu, gde je mnogo naučio o orjentaciji i kretanju u prostoru, a u okviru škole postoji internat u kojem se, kako kaže, učio samostalnosti i stekao prijatelje.

„Samostalnost nema cenu“

„Ti da odeš sam do prodavnice, da odeš sam u pekaru, u park, kafić da se vidiš sa drugarom, to nema cenu, samostalnost nema cenu i to je nešto najbitnije što bi svako dete trebalo da ima, bilo slepo ili ne“, naglašava Kolja.

Đorđe Šuka, Konstantinov drug, kaže da ga poznaje od prvog razreda osnovne škole.

„Najviše volimo da sviramo zajedno u ovom bendu i to je nešto što nas obojicu ispunjava i pomaže da filtriramo tu neku energiju koju imamo, koja je zajednička i koja je jako potrebna. Kao i svi tinejdžeri, volimo da izađemo na piće, da popijemo nešto, da pričamo“, dodaje Šuka.

„Mi njih učimo životu, a oni nas smislu“

Defektolog i vaspitač Dejan Nikolić kaže da su Kolja i još par dečaka i devojčica napravili orkestar i postigli velike rezultate.

„Kad vidite tu decu koja u startu trče trku sa džakom na leđima, sa tegovima na nogama, sa teretom koji mi ostali nemamo, oštećenja ili neke okolnosti koje nas sputavaju, vidite da oni prestižu, idu dalje. Oni mene motivišu. Mi njih učimo životu, a oni nas smislu“, ističe Nikolić.

Kolja kaže da njemu svet deluje kao jedno mesto puno mogućnosti.

“Samo od tebe zavisi kako ćeš te mogućnosti da iskoristiš, svako može i ako želi, on će to da uradi“, zaključuje Kolja

(RTS)