U Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ sprovodi se plan za povratak nastavi. Nje nema u delu škole gde se tragedija dogodila. Od oko 1.100 učenika ove škole, u klupe je danas selo više od osamsto.
Osim podrške i grupnog savetodavno-terapeutskog rada, učenici VII/2 su izrazili želju da otpočnu sa nekim predmetnim sadržajima i slobodnim nastavnim aktivnostima. Plan i program pedagoške podrške se ažurira u skladu sa mogućnostima i osećanjima učenika i nastava će biti interaktivna u vidu radionica, kvizova, grupnog rada.
Deo roditelja učenika tog odeljenja protivi se povratku na nastavu u postojeću zgradu. Uz tu inicijativu, koju je podržalo i više od 200 roditelja, stalo je i Viktimološko društvo Srbije. Traže da se školska godina okonča zaključno sa 3. majem i apeluju na nadležne da za učenike, nastavno i drugo osoblje obezbede alternativni prostor.
„Imajući u vidu iskustva iz drugih zemalja koje su imale slična iskustva u školama, neophodno je izmeštanje dece i zaposlenih ove škole iz prostora gde se desio nemili događaj zbog procesa oporavka. Pozivamo nadležna ministarstva, rukovodstvo škole, stručnjake i sve građane Srbije da stanu uz sve učenike i roditelje ove škole, pomognu im da se oporave i postepeno, prateći svoj ritam oporavka, vrate redovnim aktivnostima“, navodi Viktimološko društvo.
Psihološka pomoć deci
Kako bi se deca vratila redovnim aktivnostima, pruža im se psihološka pomoć. U tom timu su, kaže ministarka zdravlja, dokazani profesionalci a ne amateri. Komentariše i metode rada jedne od terapeutkinja, koja je kroz rad sa decom primenila muzikoterapiju, što je izazvalo reakcije javnosti.
„Kada je u pitanju muzikoterapija i da li je u ovom trenutku potrebna, o tome će odlučiti spoljašnji stručni nadzor Klinike za psihijatriju gde radi doktorka koja je bila sporna. Inače muzikoterapija je priznati metod lečenja. Registrovana je ne samo kod nas, nego i u svetu“, navodi ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Odgovornost roditelja
Javnost, pre svega roditelji iz „Ribnikara“, čekaju i odgovore na pitanja o budućnosti dečaka osumnjičenog za zločin, ali i o odgovornosti njegove majke i oca, protiv kojih se vode odvojeni postupci. Stručnjaci ukazuju da roditelj ne može da odgovara za ponašanje svoje dece.
„Krivično pravo pre svega poznaje nešto što se zove subjektivna odgovornost, A ovde nema komandne odgovornosti. roditelj može da odgovara samo u delokrugu svoje nadležnosti, u delu svoje krivične odgovornosti u smislu toga da nije radio nešto što predstavlja obavezu i da se to kvalifikuje kao krivično delo“, kaže Ivana Stevanović iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Trinaestogodišnji dečak koji je u „Ribnikaru“ ubio devetoro učenika i čuvara, sa ocem je posećivao streljanu. O njoj je formiran predmet i pokrenuta predistraga, a tužilaštvo je MUP-u dalo nalog da prikupi obaveštajne podatke.
(RTS)